Na današnji dan, 6. marta 1475. godine, rođen je Mikelanđelo Buonaroti, italijanski vajar, slikar, arhitekta i pesnik, jedan od najvećih umetnika u istoriji umetnosti i najpotpunijih predstavnika renesanse u Evropi.
Jedan je od najgenijalnijih duhova koje je dala svekolika istorija umetnosti. Njegova pangenijalna dela nadilaze, štaviše, okvire umetnosti, postajući vanvremene tekovine civilizacije!
Svojim radom pretežno je bio vezan za Firencu i Rim. Njegova prva značajna dela su „Pijeta“ („Plač Majke Božje“) u crkvi Svetog Petra u Rimu, „Bogorodica s Hristom“ u Brižu i „David“, statua visoka 5 metara, u Akademiji u Firenci, a mnogi smatraju da vrhunac njegovog vajarskog stvaralaštva predstavljaju figure za grobnicu pape Julija II („Mojsije“, koji se danas čuva u crkvi San Pjetro in vinkoli u Rimu, i statue robova – „Okovani rob“ i „Oslobođeni rob“, koje se čuvaju u Luvru) i za grobnicu porodice Mediči („Jutro“, „Veče“, „Dan“, „Noć“).
Kao slikar, izradio je, na zahtev pape Julija II, devet epizoda iz Starog zaveta na tavanici Sikstinske kapele u Vatikanu (najčuvenije od njih su „Rođenje Adama“, „Izgnanstvo Adama i Eve iz Raja“, likovi sibila, proroka…), a kasnije i džinovski i veličanstveni „Strašni sud“ na začeljnom zidu Kapele, na kom je radio punih sedam godina.
Zanimljivo je da je Mikelanđelo uvek insistirao na tome da on nije slikar, već vajar. Stoga je svoja pisma po pravilu potpisivao sa Mikelanđelo sculptore.
Kao arhitekta, sagradio je u Firenci Lorencovu biblioteku, a u Rimu je nastavio rad na Crkvi Svetog Petra.
Napisao je i znatan broj stihova misaonog sadržaja i strasnog izraza – „Soneti“, „Madrigali“. Umro je 1564. godine.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com