Nedavno je na Sceni Raša Plaović Narodnog pozorišta u Beogradu premijerno izvedena predstava "Seksualne neuroze naših roditelja" švajcarskog pisca Lukasa Barfusa, u režiji Tatjane Mandić-Rigonat. Mladi švajcarski pisac pronašao je dobar umetnički način da temu nevinosti od sveg zla jednog bića uvede u svet stvarnosti: glavna junakinja još uvek je devojčurak, kojeg su roditelji i psihijatri stavili na terapiju lekovima. Dugo je živela kao biljka, pod staklenim zvonom, bez osećaja za bilo kakve socijalne manipulacije, igre kojima se savremeni svet hrani.
Kada na kratko prekine terapiju lekovima, počinje njeno učenje gramatike života i smrti. I kako će se ispostaviti, savladavanje tog štiva nije jednostavno ni za odrasle, a kamoli za devojčicu koja ima probleme da se uklopi u sredinu u kojoj živi.
Predstava na prvom mestu postavlja pitanje šta je ono što je normalno, odnosno šta je ono što smatramo nenormalnim, kao i ko su društveni autoriteti koji to imaju pravo da određuju: da li je to porodica, ili možda stručni lekari, ili dominantni šefovi?
Skeniranje različitih socijalnih oolnosti i psiholoških portreta predstavlja ono čime se u najvećoj meri bavi ova predstava. U 35 scena, u jednoj kadriranoj rascepkanosti, dolazi se do celovitosti. Želja da se pobedi fragmentarnost, koja po pravilu u pozorištu može da dovede do hlađenja emocija i "sečenja pažnje", ovde bi trebalo da bude izbegnuta.
U predstavi "Seksualne neuroze naših roditelja" glavnu ulogu društveno neprilagođene devojčice tumači Vanja Ejdus-Kostić, njene roditelje igraju Dušanka Stojanović Glid i Slobodan Beštić, čovek sa kojim će upoznati ljubav Igor Đorđević, a u ansamblu su još Miodrag Krivokapić, Miloš Đorđević i Dobrila Stojnić.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com