Bez obzira na prvobitni šok, nezapamćenim ovacijama u Teatru Joakim Vujić pozdravljen je ansambl predstave „Gola Vera“. Na pretpremijeri je primećen izvestan broj gledalaca koji su napuštali salu isprovocirani scenama otvorenog nasilja.
Pošto su karte planule za svega nekoliko sati, uprava pozorišta donela je odluku o gostovanju „Gole Vere“ u svim većim gradovima zemlje. Predstavu je režirao Jug Radivojević, a u glavnim ulogama pojavljuju se Katarina Mitrović iz Beograda, Igor Bojović iz Užica, Dragan Stokić i Miodrag Pejković iz Kragujevca. Ovu dramu reditelj inače namerno nije želeo da postavi u Beogradu, računajući na iskreniju reakciju publike upravo u nekoj manjoj sredini.
Kako se ispostavilo, Kragujevac ipak nije toliko mali, a ni zatvoren, posebno kada se uzme u obzir činjenica da je reč o gradu u kojem se nalazi najstarije pozorište u Srbiji. Predstava „Gola Vera“ otvara novu stranicu srpskog teatra, iako je tema brutalnosti u teatru već započeta komadima Biljane Srbljanović i Milene Marković, a u svetu polako već i gubi aktuelnost. Pohvalno je, međutim, prikazati tu novu sliku sveta surovosti i u domaćim okolnostima.
„Gola Vera“ je pogled na svet jedne tek stasale generacije odrastale uz rat. Ima svoj jezik, posebnu poetiku, poetiku nasilja koja se ogleda u jezivoj sceni grupnog silovanja, za pojedine gledaoce previše teškoj i napornoj. Neizdržljivost nam u stvari pokazuje koliko je pozorište jedan živ organizam. Od generacije koja je dugo gledala snimke zaklanih ljudi, spaljenih i razorenih kuća, silovanja i drugih strahota – ne može se očekivati lažni moral; i upravo u tome je najveća prednost ove predstave. Tu je ona najčistija pred sobom i pred publikom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com