BEOGRAD – Knjiga „Trpeza za umorne putnike“ Đorđa S. Kostića u izdanju Geopoetike predstavljena je u prostorijam te izdavačke kuće.
Milan Ristović, urednik knjige, kazao je da tragom mnoštva evropskih putnika namernika, koji su stizali sa raznih strana i različitim povodima, Đorđe S. Kostić svojom knjigom – kulinarskim bedekerom i azbučnikom srpskog „blagoutrobija“, vodi čitaoce kroz Srbiju devetnaestog veka.
U zemlji koja je postepeno dobijala svoje prepoznatljive obrise na karti Evrope, kao ulazna kapija na putu ka nepoznatom, haotičnom ali izazovnom Orijentu, stranci su srdačno dočekivani i ugošćavani za kneževskom i kraljevskom trpezom, u prvim beogradskim modernim hotelima, palanačkim kafanama, manastirskim konačištima, putničkim svratištima, seoskim krčmama i kolibama ili uz ognjište pod vedrim nebom.
Milan Ristović kaže da je Kostić napisao izuzetno zanimljivo štivo koje posmatra važno stoleće za Srbiju.
„Na početku tog stoleća počinje obnova srpske države i traje gotovo čitav vek. U fokusu istorisjkih istraživanja uvek su bili ratovi i ustanci, a ovde imamo drugi ugao kaoji se kroz svedočanstva stranaca bavi temom koja zapravo pokazuje od čega ljudi žive na tom prostoru. Kostić piše o društvenoj istoriji, a sa druge strane, čitaocima predočava ukrštanje različitih kulturnih uticaja koji su se odvijali u tadašnjoj Srbiji“, kazao je Ristović.
On je dodao da su istraživači različitih profesija dolazili u Srbiju iz mnogih evropskih zemalja, i da su se ti radoznali putnici interesevali za politiku, istoriju, kulturnu baštinu, klimu… pa sve do hrane.
„Čitajući njihova zapažanja i beleške vidimo razlike koje oni primećuju naročito u gajenju novih povrtarskih kultura i prihvatanju gastronomskih okvira modernizacije srpske kuhinje. Ceo 19. vek pokazuje kako se stvara novo društvo između ostalog i kroz kuhinju“, kazao je Ristović.
Kako kaže, putopisci u 19. veku u Srbiji primećuju jako dobro vino.
„Srbija je u 19. veku bila zemlja vina, a manje zemlja rakije. Prve pivare otvaraju Česi i Nemci tek od sredine 19. veka. Primećuju putopisci da u Srbiji tada nema maslaca ili putera. Opisali su Srbe kao ljude koji piju mnogo vode jer je svuda bilo čiste pijaće vode“, kazao je Ristović.
On je posebno istakao da su putopisci iz inostranstva bili iznenađeni količinom mesa kaja se u Srbiji trošila na ishranu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com