Ono što danas predstavlja elektronska pošta, to su u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka bile razglednice. Bezmalo da nema mesta, danas zaboravljenih palanki, koje nije imalo svoje razglednice. One su dospevale u različite krajeve kraljevstva, ali i do Beča i mnogo dalje. Komunikacija je bila živa, a slike s pozdravima i lepim željama masovno su putovale odasvud, na sve četiri strane sveta. "Razglednice u Srbiji 1895-1914" bio je naslov velike studijske izložbe Muzeja primenjene umetnosti koja je posetioce uvela u čudesni, sređen i skladan svet Srbije koji je danas iščezao, baš kao što su iščezli prekrasni francuski parkovi u prestonici i gradovima u Srbiji.
Ova uzbudljiva avantura po Srbiji koje više nema vodi kroz skladne urbane prostore prestonice, ali i gradove koje danas zovemo palankama, kroz predivnu prirodu, uređena izletišta… Sa razglednica se "puše" fabrike mlade uspešne države, blistaju krunisanja i svečanosti, nad ulicama se nadvijaju slavoluci… Na razglednicama – veselo društvance u kafanici na danas potopljenoj Adi Kale, iz balona nad Beogradom prijateljima domahuje razdragano muško društvo… Pozdravi su putovali iz Bača, Bačke Topole, Bačkog Jarka… Vidi se i ulazak bugarskih trupa za vreme Prvog svetskog rata, Beograđani koji otmeno ručavaju u sali "Grand hotela", a Bajrakli džamija se nalazi gde i danas, ali je među tadašnjim zgradama u Beogradu izgledala kao Ajfelov toranj.
Rodbinu i prijatelje sa razglednica su pozdravljali i kraljevi, Aleksa Šantić, Stevan Sremac, Laza Kostić, Simo Pandurović, slike Paje Jovanovića, kao i niz reprodukcija domaćih i evropskih slikara. Reklo bi se, jedno srećno vreme uspona i uspeha obnovljenog srpskog kraljevstva.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com