Slavko Štimac ovih dana radi na relaciji Beograd-Zagreb-Brioni. Uporedo snima novu sezonu sprske serije „Ubice mog oca““, treću sezonu hrvatske krimi serije „Počivaj u miru“, dok se za sve to vreme sprema za premijeru predstave o velikom bokserskom šampionu Mate Parlovu „Doručak šampiona“, 12. avgusta, u koprodukciji Šerbedžijinog pozorišta „Ulisis“ i BITEF-a.
“Ja nisam pozorišni nego filmski glumac. Kod mene vam je u životu sve bilo od telefonskog poziva do telefonskog poziva. Slobodnjak sam i nikada nisam radio neki dugoročni plan niti sam išao na audicije. I za ovu saradnju bio je dovoljan jedan telefonski poziv reditelja Aleksandra Švabića.“, priča Štimac za Večernji list.
„Učinilo mi se zanimljivo i nije bilo dvoumljenja prihvatiti ili ne. Poseban okidač je to što je predstava inspirisana ličnošću Mate Parlova. Ja sam iz generacije koja ga pamti kao apsolutnog šampiona. U mojoj porodici svi smo ga obožavali. On mi je obeležio detinjstvo jer je, što ne moram ni da ponavljam, bio ne samo možda najbolji bokser u Evropi nego je i divna ličnost. Privlačio je pojavom i načinom na koji je komunicirao s javnošću. Pratio sam ga i radovao se njegovim uspesima, ali nisam imao prilike da ga gledam uživo. Moram priznati da nikada nisam ni gledao boks meč uživo. Kad je Mate boksao, kod nas u kući bila je posebna atmosfera. Tati, braći i meni, a i mami koja je gledala onako usput, priuštio je lepe zajedničke trenutke“.
https://www.youtube.com/watch?v=izS3fBqEvMU
O tračevima da se za premijeru priprema meditacijom i jogom rekao je da to nikada ne radi.
„Što ne znači da ne mislim da je to zdravo i korisno. Pripremam se probama i razgovorom i trudim se da budem odmoran. Nakon svih ovih godina prisutna je i trema. No na kraju, bilo kakva trema nestaje kada ste dobro pripremljeni. Barem u mom slučaju“, rekao je između ostalog Štimac.
U karijeri je glumio u filmovima poput “Voz u snegu”, “Sećaš li se Doli Bel?”, “Salaš u malo ritu”, “Podzemlje”, a karijeru je počeo u “Vuku samotnjaku” Obrada Gluščevića kada je imao samo 12 godina.
„‘Vuka’ sam zadnji put gledao pre nekoliko godina kod prijatelja u dvorištu kada je okupio decu iz susedstva da ga gledaju svi zajedno. Naravno, niko od mališana me nije mogao povezati s tim ličkim dečačićem. Gledao sam ga puno puta, to je bilo davno i teško je opisati emocije… bilo je lepo. I danas mi na ulici dobacuju replike iz mojih filmova poput “mesi, mesi”, “svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem”, “Violeta, kućo stara!”… No ceo život trudim se da budem mirne i bistre glave i ne znam šta znači slava. Gluma je rad kao i svaki drugi, ali sticajem okolnosti je javni, pa vas više ljudi prepoznaje i to je sve. Nema tu puno dilema“, kaže.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com