Naučnici starog Vavilona izmislili su nulu, stari Grci su je zabranili, hindu tradicija ju je obožavala, a crkva ju je koristila u borbi protiv jeretika. U prošlosti je moć nule proglašavana demonskom, da bi od vremena prosvetiteljstva postala najznačajnije oruđe matematike. Knjiga "Nula – Istorija opasnih ideja" Čarlsa Safea prati ovaj broj od njegovog rođenja kao istočnjačkog filozofskog koncepta do mehanizma za rešenje misterije crnih rupa.
"Nula – istorija opasnih ideja" priča je o ljudima koji su pokušavali da odgonetnu značenje ovog misterioznog broja. Jer, nula je drugačija od ostalih brojeva. Predstavlja nagoveštaj nesagledivog i neizrecivog. Zato su je se plašili, mrzeli je i progonili. Bitke vođene zbog nule uzdrmale su temelje filozofije, nauke, matematike i religije. Autor, štaviše, tvrdi da iza svake revolucije stoje nula i beskonačno. Nula je bila u osnovi borbe između Istoka i Zapada, u središtu bitke vođene između religije i nauke. Ona je jezik prirode i najvažnije sredstvo u matematici, beleži autor. Kroz čitavu istoriju, uprkos odbacivanju i egzilu, nula bi uvek porazila one koji bi joj se usprotivili. Čovečanstvo nikad nije uspelo da prisili nulu da se povinuje njenoj filozofiji. Umesto toga, nula je oblikovala ljudsko poimanje univerzuma.
Autor knjige Čarsl Safo, novinar magazina "Sajans", magistar je matematike, a njegovo polje istraživanja jesu teorija verovatnoće i veštačka inteligencija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com