BEOGRAD – Poslednji film reditelja Mladomira Puriše Đorđevića “Usta puna zemlje” prema istoimenom romanu Branimira Šćepanovića, zatvoriće 51. FEST sutra veče od 19:30h u Velikoj sali Mts Dvorane, najavila je danas autorska i glumačka ekipa.
U programu “FEST Masters”, sutra će na zatvaranju biti i dodeljene sve nagrade FEST-a, na čelu sa prestižnim priznanjem “Beogradski pobednik”.
Danas su govorili o liku i delu Puriše Đorđevića – urednik filmskog programa i distributer platforme “Apollon“ Dragan Jeličić, prvi pomoćnik reditelja Ognjen Petković, kao i glumci u filmu – Radivoje Raša Bukvić, Sonja Kolačarić, Andrija Kovač i Lazar Jovanov.
Osim navedenih, u filmu igraju i Aleksandra Rukavina, Nikola Marković, Marjan Apostolović, Marko Topolovački, Petar Božović, Pavle Gogić, Ana Kostovska.
„Čitao sam roman Branimira Šćepanovića pre sigurno 20 godina i stalno su mi se javljale slike u glavi kako bi delo moglo da se ekranizuje. Međutim, kako to već biva, negde se te ideje i zaborave u pričama u kafani sa kolegama i ostane na nivou maštarija“, prepričava glavni glumac Radivoje Raša Bukvić pred-istoriju susreta sa književnim delom, objavljenim 1974. godine.
„Zatim se desilo da sam dobio poziv od Ljubiše Ristića, koji je bio spona između Puriše i ekipe. Nisam mogao da verujem da se to dešava, da žele da snimaju film baš prema tom romanu koji volim, iznenadio sam se veoma prijatno, i naravno, odmah sam pristao. Tokom snimanja sa Purišom shvatio sam brzo da smo u ozbiljnom pokušaju stvaranja remek dela“, dodao je Bukvić.
Kako su najavili iz direkcije Festa, „Usta puna zemlje“ je karakterističan film Puriše Đorđevića koji kroz glavnog junaka Marka pripoveda priču o svom životu, odrastanju i putu koji svaki čovek prolazi od rođenja do smrti, putu borbe koja je kod Đorđevića duboko ukorenjena u antifašizmu.
„Filmska priča je izuzetno zahtevna i bilo je vrlo hrabro od Puriše i ravno ludilu da se upusti u ovakav projekat, jer se ulazi u narativ bez dijaloga. Susret sa Purišom ću uvek pamtiti, a govorio mi je kako je decenijama maštao da ekranizuje ovaj roman. On je imao tako neverovatnu mladalačku energiju sa svojih 98 godina. Formirao je i obeležio čitavu jednu epohu jugoslovenske kinematografije“, ocenio je Bukvić.
Reditelj Đorđević vodi publiku kroz suptilne emocije svog glavnog protagoniste kojeg uvlači u nesvakidašnje situacije pomognut maestralnim Šćepanovićevim romanom. Njegov glavni junak pokazuje put kroz kaljugu civilizacije ka izgubljenoj duhovnosti i osvajanju slobode.
„Gledao sam neku verziju filma u montaži, sutra uveče na premijeri ću prvi put gledati tu zvaničnu, i sećam se da se tada Puriša ljutio ako bi neko rekao da mu je to poslednji film, i stalno je ponavljao da mu je pretposlednji. Njegovo ime Mladomir je veoma zanimljivo, on jeste uvek bio kao mlad, pravi mladić, ali nije bio miran“, primetio je Bukvić.
„Mogao se zvati Mladonemir, koliko je bio nemirnog duha, stalno se trudio na ovom filmu da unapredi priču. Improvizacijom je uspevao da nadomesti tekst, tu adaptaciju romana, i bio posvećen tome. Bio je i fantastičan glumac, videćete ga u ovom filmu. Čim se svi smeškamo, znači da je ostavio dubok trag u svima nama“, zaključio je glumac.
Prvi pomoćnik reditelja Ognjen Petković rekao je da su pripreme krenule u martu prošle godine i da je film relativno brzo snimljen.
„Puriša Đorđević je bio veoma kompleksan čovek i samim tim i takav reditelj. Imao je nekoliko verzija napisanog scenarija i knjige snimanja, više varijanti vizije tog filma. Energija iz njega koja je bujala, želja da ekranizuje roman, bila je toliko snažna, da nijednog trenutka nisam imao utisak da je on star čovek na bilo koji način. A ipak je imao 98 godina“, istakao je Petković.
Glumica Sonja Kolačarić kaže da je najjači utisak u ovom filmu ostavio sam Puriša Đorđević, susret sa njim, njegova pojava, uspešna saradnja.
„Mog lika nema u romanu, već je njega Puriša osmislio, izmaštao i stvorio. Susret sa njim mi je definitivno najznačajniji. Ovde je jasno vidljivo sve što je stvarao tolikih decenija, ceo svoj život, 70 godina karijere, način na koji radi sa glumcima i režira, sigurno ću pamtiti ceo život“, navela je Sonja Kolaćarić.
Glumac iz pozorišta KPGT – Lazar Jovanov, koji takođe igra u filmu, naveo je da je većina scena snimljeno u šumama Beograda, a da je metod rada vremešnog režisera bio dat u momentu, gotovo mimo knjige snimanja.
Jovanov se podsetio kako je Puriša Đorđević došao na set i svima se obratio rečima – „Videćete sad kako se režira“, i ocenio da je najnoviji projekat – „pravi likovni i umetnički film“.
Dragan Jeličić ispred produkcije i Pinkove platforme „Apollon“, otkrio je da su prvi sastanak sa rediteljem imali u januaru 2022, i evo nakon skoro 14 meseci su proizveli ceo film od 75 minuta.
„Cilj je kod nas da se snima veoma brzo, i zamislili smo ambiciozan plan da realizujemo 52 dugometražna igrana filma za 52 nedelje. Ja sam rekao da ćemo biti zadovoljni da bude polovina od toga i bio sam u pravu. Mi do sada imamo snimljena 26 filma, a tu spada i „Usta puna zemlje“.
Pokrenuli smo prvu regionalnu platformu „Apollon“ pre skoro dve godine, koja ima čak 22 000 sati programa“, naglasio je Jeličić.
On je naveo da je glavni „krivac“ za ovaj film spomenuti pozorišni reditelj i upravnik KPGT-a Ljubiša Ristić, koji je doveo Purišu na sastanak, povezao ga je sa produkcijom Pinka i Apollona, a imali su limitiran budžet filma.
„Puriša Đorđević je izrazio želju da snima upravo „Usta puna zemlje“, i svi smo bili oduševljeni da na taj način on zaokruži svoju bogatu karijeru od 70 godina. Zamislite toliko stvaralaštva. Mnogi su pokušavali da ekranizuju taj roman, pa ipak nisu uspeli, a on jeste i izborio se uspešno sa svojih 98 godina“, ocenio je Jeličić i podsetio da je opus književnika Branimira Šćepanovića slabo ekranizovan, samo ga znamo po filmu „Smrt gospodina Goluže“ (1982) Živka Nikolića, kao i američkom ostvarenju prema toj istoj knjizi – „Džulijan Po“ (1997) Alana Vejda, sa Kristijanom Slejterom u glavnoj ulozi.
Autorsku ekipu čine i direktor fotografije Gino Sgreva, montažer Srđan Ristić, dok su producenti Željko Mitrović i Igor Turčinović, produkcijske kuće Apollon, Telekom Srbija i Pink Media Group, dok je distributer „Taramount Film“.
Mladomir Puriša Đorđević (1924-2022) bio je srpski i jugoslovenski filmski reditelj i scenarista. Od 1947. je radio u “Filmskim novostima” kao urednik, a kasnije kao reditelj dokumentarnih filmova. Tokom karijere snimio je 50 kratkih i 20 dugometražnih filmova, i bio autor deset romana.
U drugoj polovini šezdesetih godina, Puriša Đorđević ostvario je najveće rediteljske uspehe na svetski poznatim delima: „Devojka“ (1965), „San“ (1966), „Jutro“ (1967) i „Podne“ (1968). Ova četiri filma sačinjavaju ciklus koji pripada Crnom talasu, i ubrajaju se među najznačajnije srpske i jugoslovenske filmove.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com