Knjige iz nama dalekog Japana zanimljive su mnogim našim čitaocima, jer se radi o kulturi različitoj od naše, neretko prilično drugačijim pogledima na svet – a opet, za one koji se potrude, ta različitost nije toliko velika da bi bila i nerazumljiva. Jedno od japanskih književnih dela koja bi svakako vredelo pročitati jeste zbirka priča "Nepomični životi" višestruko nagrađivanog autora Nacukija Ikezave.
Ova zbirka se sastoji od četiri duže priče. Prva od njih je nagrađena priča "Nepomičan život", o mladom čoveku koji radi u bojadžijskoj radnji, uživa u slobodnom životu (odnosno, u tome da se ni za šta ne vezuje), nema nekih konkretnih planova za budućnost i sklon je posmatranju okoline. U toj radnji on upoznaje još jednog radnika, podjednako sklonog posmatranju, koji mu pomaže jednom prilikom kad slučajno napravi grešku na poslu. Njih dvojica postaju dobri prijatelji, skloni tome da, uz piće u baru, pričaju o najrazličitijim temama, kao što su zvezde, putovanja, drveće, planine, život… A onda, taj prijatelj predlaže glavnom junaku posao sa berzanskim akcijama, i protagonista, najviše iz radoznalosti, prihvata. Tu bi sad bilo krajnje očekivano da bude i neka berzanska malverzacija, ali, mada jedna prevara postoji, ova priča ni u jednom trenutku ne upada u kliše, a najvećim delom ostaje o svetu, posmatranju, samoposmatranju, o ljudima koji istovremeno deluju i obično i neobično i zanimljivo.
Druga priča je "Ya chaika" (to su reči kojima se Valentina Terješkova, prva žena-kosmonaut, javila matičnoj stanici), priča o Japancu koji živi sam sa ćerkom i, dok je na poslovnom putovanju, prima autostopera. I ovde bi se moglo pomisliti na kliše o autostoperu-psihopati, ali, između Japanca, njegove ćerke i ruskog autostopera razvija se prijateljstvo, razmenjuju iskustva i uspomene, obične a ipak oneobičene, tu su i snovi i želje i maštanja sva tri lika, posmatranje sveta i preispitivanje sebe… U nekim situacijama maltene možete da prepoznate sebe, ili vas navedu na razmišljanja i prisećanja, druge situacije vam budu malo neobičnije, ali ipak ne previše čudne. Zanimljiva priča o tri veoma interesantne ličnosti, sa krajem koji vas prilično iznenadi.
Treća priča je "Signal sa zemaljske stanice", sa naizgled običnim početkom o mladom tehničaru koji dolazi u rutinsku kontrolu meteorološke stanice na malom ostrvu koje trenutno muče veoma nepovoljni i neuobičajeni vremenski uslovi, da bi vremenom skrenula u posmatranje i samoposmatranje, u odnos čoveka i bogova (ne bavi se bukvalno religijom, bogovi mogu biti shvaćeni i kao kosmičke sile) i u način komunikacije između čoveka i bogova.
Četvrta priča ima relativno čest zaplet, o grupi ljudi koji su otišli da istraže neko gotovo nepoznato mesto na kome bi moglo postojati značajno arheološko nalazište, vratila su se samo dva člana ekipe, od kojih je jedan ispričao svoje, ali je drugi, od kojeg se očekivalo da dopuni priču onim što je prvom nedostajalo jer nije ni stigao do tog mesta, zatvoren u instituciju za mentalno obolele, nesposoban da govori i da objasni šta su našli. Priču pratimo iz vizure tog drugog i saznajemo o tom otkriću – u suštini, to otkriće nije ništa što na neki način nije već viđeno u književnosti, naročito u pričama naučne fantastike, ali je pripovedačko umeće toliko da priča neće biti dosadna čak ni onima koji su sličan zaplet videli nebrojeno mnogo puta.
"Nepomični životi" je zbirka majstorski ispričanih priča o ljudima običnim, a opet oneobičenim, sa zapletima koji navode na već viđeno da bi postali nešto sasvim drugačije, zbirka koja vas navodi na razmišljanje, na sanjarenje, na to da pažljivije pogledate svet oko sebe i da se sa još većom pažnjom zagledate u sebe same. Ukoliko volite majstorsko umeće pripovedanja u kome nema nijedne reči viška, svaka je na svom mestu, a svaka priča vam donese bogatstvo čitavog jednog univerzuma – u ovoj zbirci ćete izuzetno uživati.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com