Veština je pronaći lepotu, smatrao je naš veliki slikar Paja Jovanović (1859-1957), portretišući lepe žene. Portret jedne nepoznate Bečlijke koji nikad nije viđen u Srbiji, nedavno prikazan publici bečkog Belvedera, zajedno sa sličnim delima Gustava Klimta. Naš slikar našao se u eminentnom društvi slavnih slikara, svojih savremenika, rame uz rame ne samo sa Klimtovim radovima već i sa nekolicinom dela Oskara Kokoške, Egona Šilea, Pabla Pikasa – sve samih slikarskih divova 20. veka. "Bečlijka" Paje Jovanovića, ta misteriozna dama, izložena je između dva poznata Klimtova rada, "Portret Sonje Knips" i "Portret žene u belom".
Misterija postaje veća budući da ni sam autor nije o ovom delu ostavio podatke, niti su istoričari upoznati sa previše detalja koji bi objasnili ovu sliku. Slikanje žena za Paju Jovanovića uvek je značilo i slikanje lepote. Čak i kad se nije radilo o izrazito lepim ženama koje je portretisao, on se uvek trudio da pronađe ono najlepše u njima. O drugim njegovim portretima zna se prilično: naslikao je portret Mihaila Pupina i njegove ćerke, portret crnogorske princeze Milice, zatim portrete prestolonaslednika Danila i kralja Nikole. U Beču je slikao starog cara Franju Josifa i izradio čak devet njegovih portreta za razne austrijske ustanove. Slikao je i portrete umetnika, na primer vajara Đoke Jovanovića.
Paja Jovanović rođen je u Vršcu, studirao je na Bečkoj slikarskoj akademiji, čitavog života mnogo radio i putovao. Boravio je jedno vreme i u Ženevi, gde je živeo od slikanja portreta poznatih i bogatih ljudi za vreme Prvog svetskog rata. U međuvremenu, počeo je sve češće da boravi u Beču, gde je i upoznao svoju suprugu, koju je kasnije ovekovečio na mnogobrojnim portretima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com