Neki istraživači su uvereni da slike velikih majstora sadrže tajne simbole, koje je prilikom pažljivog posmatranja moguće uočiti, a ponekad čak i dešifrovati… Najčešće je reč o delima Leonarda da Vinčija i drugih poznatih umetnika renesanse. Da Vinčijeva „Mona Liza” jedna je od „najmisterioznijih” i najistraživanijih slika svih vremena. Tajna Đokondinog osmeha još uvek nije otkrivena.
Zapravo, većina istraživača najviše pažnje obraća na njen zagonetni osmeh. A šta je s Đokondinim očima?! Italijanski istoričari su otkrili da ako ih istražite pod mikroskopom, kao u kakvom dobrom trileru, postaju vidljivi neka slova i brojevi.
Slova LV u desnom Đokondinom oku
U desnom oku mogu se videti slova LV (LV), koja su možda samo inicijali imena Leonarda da Vinčija. A možda i nisu?! Simbole u levom oku bilo je teško razaznati.
U luku mosta, koji se nalazi u pozadini slike, naprosto se „razmeće” broj 72, iako postoje i druge verzije, na primer, da je je reč o broju 2 ili slovu L… Na platnu se još vidi broj 149 što može da označava godinu stvaranja slike – 1490. ili kasnije…
Uzgred, nedavno je francuski ekspert Paskal Kot objavio da se pod slojem boje na slici krije još jedna slika. Do ovog zaključka došao je nakon što je proveo deset godina na izučavanju čuvenog portreta uz pomoć najrazvijenije tehnologije, zasnovane na odbijanju svetlosnih zraka.
Prema rečima ovog naučnika, on je ispod Mona Lize uspeo da „prepozna” još jedan portret. Na njemu je takođe prikazana žena koja sedi u potpuno istoj pozi kao slavna Đokonda, međutim, za razliku od nje, ova druga žena nije bila nasmejana. Pa nema ni razloga da se dodatno istražuje tajna još jednog ženskog osmeha.
Sistem kodova i šifara na „Tajnoj večeri”
„Tajna večera” je još jedno od velikih Leonardovih dela koja vekovima golica znatiželju brojnih istraživača, poklonika teorija zavere, pisaca… Postoji pretpostavka da „Tajna večera” predstavlja čitav sistem kodova i šifara i da je u njoj u šiframa zapisano proročanstvo budućih svetskih događaja. Međutim, da biste to proročanstvo pročitali neophodno je da temeljno istražite sve objekte prikazane na slici, kojih baš i nije malo, da dovedete u vezu njihov položaj i to sve do najsitnijih detalja.
Ova slika je poslužila i Denu Braunu kada je pleo misterioznu priču o tajnim društvima, vatikanskim spletkama i skrivenim Isusovim potomcima u „Da Vinčijevom kodu”. U centru ovog dela je tajni red „Sionski priorat”, kojem je, navodno, pripadao i „božanski Leonardo”, koji je u svojim delima šifrovano ostavio ključ koji otkriva lokaciju Svetog grala, posude iz koje je Isus poslednji put pio vino…
Prema Braunovoj verziji, desno od Hrista, na slici sedi Marija Magdalena (po zvaničnoj verziji to je apostol Jovan, koji ima prilično ženstven izgled). Braunovu verziju, stvorenu u mašti autora bestselera, međutim, podržava i veliki broj stručnjaka, posebno italijanska istoričarka umetnosti Viktorija Haciel.
Informativni tehnolog Slavisa Peši odlučila je da eksperimentiše i preko originalne slike postavi ogledalo s providnom kopijom. Rezultat je bio zanimljiv vizuelni efekat – na oba kraja stola prikazale su se dve ljudske figure, ličile su na vitezove templare, a levo od Hrista – prikazala se figura koja je podsećala na ženu s detetom u naručju.
Italijanski muzičar Đovani Marija Pala smatra da je u položaju ruku apostola i hleba na stolu kodirana muzička kompozicija, ali „beleške” treba čitati s desna na levo, jer je Da Vinči voleo „ogledalo” pismo, piše ruski portal „Pravda”.
Anatomski atlas u „Stvaranju Adama”
Mikelanđelovo „Stvaranje Adama” jedna je od najpoznatijih fresaka Sikstinske kapele, pri čijem stvaranju je veliki umetnik i vajar iz doba italijanske renesanse aktivno koristio svoje poznavanje ljudske anatomije. Priča kaže da je kao sedamnaestogodišnji dečak mumificirao leševe koje je iskopavao na crkvenom groblju.
Prema rečima stručnjaka, na slavnoj fresci može da se uoče čak i pojedinačni delovi mozga, na primer, optički nerv i hipofiza. A u liku Adama, koji pruža ruku prema Bogu, vidljivi su obrisi kičme. Sve u svemu, to nije samo freska, već i anatomski atlas!
Naša poslovica, ne bez razloga, kaže „koliko ljudi, toliko ćudi”. U ovim pričama o šifriranim porukama, skrivenim znacima, tajnim detaljima ona bi mogla da se preinači u zaključak „koliko ljudi, toliko i mišljenja”. Možda ti tajni znaci u velikim delima slavnih majstora ne sadrže ništa skriveno, možda ih zapravo i nema, ali neki detalji pobuđuju dodatnu pažnju, što veličinu ovih remek-dela ni u kom slučaju ne može da umanji.
(Snežana Čikarić, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com