BEOGRAD – Holandska trupa “Introdans” iz grada Arnema večeras je svečano otvorila jubilarno, 20. izdanje Beogradskog festivala igre (BFI) sa sloganom “Zajedno, mi slavimo igru!” u Operi i teatru Madleanianum.
Čuvena kompanija igre se predstavila zanimljivom triptih predstavom čiji fragmenti nose nazive „Prema želji”, “Corpus Bać” i “Duša”, na muziku klasičnog kompozitora Johana Sebastijana Baha.
Osnivač, direktor i selektor festivala Aja Jung naglasila je na početku festivala da kada su počeli svi zajedno u timu BFI da sanjaju ovu festivalsku avanturu, krenuli su od naslova, razmišljali o periodu dešavanja, pripremili program, a onda se postavilo pitanje šire komunikacije sa publikom.
„Mislila sam tada, tvrdoglavo kao i uvek, da ne bude jednostavno i da umesto posojeće lepršave slike balerine u nekom skoku, u cik zore izađemo sa foto aparatom i snimimo praznu dorćolsku kaldrmu u ulici Kralja Petra, onako iz ravnog anfasa. Činilo mi se tada da ta komplikovana, zamršena, razbarušena strma i delimično razrovana površina predstavlja metaforu svih poteškoća koje su stajale pred igrom u Srbiji. Lako je biti majstor na savršenom podijumu, ali za igru na našoj kaldrmi, bile su potrebne akrobatske i žonglerske veštine”, naglasila je Aja Jung.
Istakla je da su organizatori manifestacije veoma svesni da je i samo trajanje i opstanak – uspeh.
“Danas sa genracijom igrača koji su rasli uz festival, mi slavimo vrhunsku igru, onu koja je privukla pažnju celog sveta, i usmerila neku nestvarno lepu svetlost na naš Beograd. Uložili smo sve u ovu efemernu umetnost, koja nestane sa vašim aplauzima, ali smo ostavili magiju, uzbuđenje, i lepotu koja se pamti, onu vrstu emocija koju niko od nas ne ume da prepriča, a koje nam niko i ne može oduzeti”, poručila je Jung i dodala da se u istoriju BFI produkcije upisalo skoro 300 koreografa, sa više od 500 izvedenih postavki.
Antonio Kolandrea, balet majstor, koji za sobom ima veoma značajnu karijeru i saradnju sa velikim baletskim umetnikom Rudolfom Nurejevim, prigodnim govorom je otvorio 20. ediciju velikog međunarodnog festivala.
Kako je rodom iz Italije, Kolandrea je objasnio da je uvek povezan sa igrom iz duše, srca, pun emocija.
Balet majstor je istakao značajan deo svoje karijere sa spomenutim Nurejevim, koji mu je često govorio da je za njega igra kao ljubav, odnosno ne moramo da govorimo o tome, već samo da to radimo, igramo, da se prepustimo uživanju umetničke igre.
Kolandrea je gost festivala, kao i Nacionalne fondacije za igru Aje Jung, gde drži baletske master klasove mladim nadama, i časovi će trajati sve do 21. marta.
Prvi segment ovog triptiha “Prema želji” grčkog koreografa Andonisa Foniadakisa, zaista je bilo atraktivno igračko putovanje na praznoj pozornici bez scenografije, gde četiri izvođača stvaraju pravu magiju i vrhunsku lepotu pokreta i neverbalne predstave.
Kako su opisali autori i izvođači, kratki komad “Prema želji” je vrtlog energije i želje, postavljen na uvodne horove iz Bahovih pasija po Mateju i Jovanu, a lako osvaja publiku.
Fragment “Corpus Bać”realizovali su tandem koreografa – Sidi Larbi Šerkaulji i Nikolas Vladislav, prvo 2005. za „Les Ballets C. de la B.“, da bi se obnova realizovala ove godine.
Na Bahove note, koreografija i muzika su idealni partneri, i u razigranom komadu, a Šerkaulji podiže ovo partnerstvo na potpuno novi nivo, kako su opisali iz trupe, te svaka nota koju na sceni odsvira violončelista, oslikava se na telima igrača, od nožnih do vrhova prstiju.
Četiri umetnika su na sceni kao dva para vodila publiku u magičan svet vanserijske estetike pokreta gde akteri deluju kao segmenti optičke varke, to su nestvarno vešti i snažni prizori koji ostavljaju bez daha.
Koreografija “Duša” Manuela Vinjula, ponovo na muziku Baha, jeste takođe privlačno putovanje iz više slojeva, gde se likovi na sceni kreću kao u vidu marionete ili čovekolikih robota, stvaraju apsolutne akrobacije, a igrački eksperimenti su kao u najlepšim slikama svetskih muzeja, posebno kada nekolicina njih stoji svojim partnerima na ramenima, auditorijumu se oduzima uzdah.
Ovogodišnje izdanje BFI je nezvanično počelo zanimljivim prologom – francuskim jednočasovnim projektom “Pariski bal“, prema koncepciji, libretu i režiji umetnice Blanke Li, iz Pariza, koji je odigran preko 50 puta od 8. do 12. marta u beogradskom bioskopu Balkan.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com