U Salonu Kluba SANU danas je svecano uručena nagrada Branko Ćopić piscima Goranu Milašinoviću i Draganu Lakićeviću.
Upravni odbor Zadužbine Branko Ćopić (predsednik Milisav Tešić, Goran Petrović, Dušan Kovačević, Nada MIlošević Đorđević i Matija Bećković) dodelio je ovo priznanje Milašinoviću za roman „Slučaj Vinča“u izdanju „Lagune“ i Lakićeviću za knjigu pesama “ Pesme za jednog čitaoca u izdanju „Partenona“. O nagrađenim delima su govorili dopisni član SANU Goran Petrović i akademik Matija Bećković, a nagrađeni su uzvratili , besedama.
Petrović je, govoreći o sadrzaju Milašinovićeve knjige o prvom nuklearnom udesu u Vinči gde je bio postavljen prvi nuklearni reaktor u SFRJ ocenio je da je “ sam akcident, uzročnik; prikazan je tako kao da se događa blizu nas, sad, ili se dogodio pre minut-dva. “
„Danas možemo da merimo gotovo sve, ali nam književnost, katkad, jedina preostaje za slučaj da moramo da izmerimo opseg ljudskosti. Istina je nekad manjak ljudskosti,ali nekada i njen vrhunac-kao u romanu “ Slučaj Vinča Gorana MIlašinovića“ zaklkjučio je Goran Petrović.
Zahalivši se na “ visoko cenjenoj i u velikoj meri obavezujućoj književnoj nagradu Milašinović je nagradu prepustio romanu “ da se on nosi sa njenom slavom“
On je ocenio da se „neko dubokouman i dobromameran domišljato setio kako da se Ćopića prisećamo barem jednom godišnje kada se dodeljuje nagrada koja nosi njegovo ime“ a da je u njegovom slučaju „srećna posledica nagrade što se poslednjih nedelja vratio Ćopiću“.
Akademik Bećković je za laureata Lakićevića kazao da se ubraja među one pesnike “ koji su Ćopićevi sinovi“ jer poseduje istu dozu optimizma kao njegov uzor.
On je sa žaljenjem konstataovao da je došlo vreme da se više ceni šta se peva nego kako se peva i da to ne važi kada je Lakićević u pitanju.
“ U jeziku su moć i nemoć poezije, a Lakićević je jedan od retkih vernika jezika“ primetio je Bećković.
Lakićević je svoju besedu započeo Ćopićevim stihovima da bi konstaovao da za ove stihove “ Na putu slavnih predaka“ zapamtio u mladosti kao i druge Ćopićeve jer to je osobina njegove poezije da se “ lako prima u sluhi da se ne zaboravlja“.
„Tu prijemčivost i retoričnost poezije i njene slikovite muzike nasledio je Ćopić iz srpske usmene književnosti iz koje se rodio i na koju se umetnički nadovezao i kao pesnik i kao pripovedač, mada se u njegovom slučaju poezija i proza dodiruju i stapaju jedno u drugo“, rekao je Lakićević.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com