U jednoj od najpoznatijih beogradskih galerija, „Cepter“, postavljena je izložba Slobodana Ristića pod nazivom „Vreme bez iluzija“ koju istovremeno prati i knjiga sabranih kritičkih tekstova koje je objavio ovaj autor. Dve lepe stvari u jednoj adekvatnoj prilici.
Sam naslov izložbe, kao i naslov zbirke tekstova, izvučen je iz podnaslova izložbe „Jugoslovensko slikarstvo šesta decenija – vreme bez iluzija“. Međutim, tek posle pažljivijeg čitanja teksta, može se doći do zaključka na šta se podnaslov zapravo odnosi.
Na prvi pogled, stiče se utisak da se radi o apatičnom i antipatičnom vremenu u kojem smo živeli i u kojem možda još uvek živimo, a misli se zapravo na vreme koje odbacuje političke iluzije kao polaznu i krajnju tačku do koje umetnost stiže. Istovremeno, šesta i sedma decenija 20. veka doba je najaktivnijeg učešća Slobodana Ristića u likovnoj kritici.
Gledajući iz današnje perspektive, sa jedne izvesne distance, može se steći utisak da su se umetnici konačno oslobodili dogme socijalnih cenzora i počeli samostalno da stvaraju. Raniji utisak o tome nije mogao da bude adekvatan mahom zbog mnogih titoističkih manira kojima su svi, pa tako i umetnici, bili limitirani.
Likovna shvatanja menjaju se bezmalo preko noći. Tužno ali istinito. Danas imate svoju izložbu, sutra je više nemate. U našem slikarstvu, međutim, postoji primetna nota oslobađanja umetnika, oslobađanja od diktata i manipulacija, i to na neki način treba notirati. Izložba jasno govori o tom burnom vremenu, a zajedno sa knjigom ima cilj da podseti na to šta se sve kod nas događalo na likovnom planu. S obzirom na vreme koje je ostalo iza nas, može se reći da je sada pravi trenutak za preispitivanje vrednosti i mesta pojedinih likovnih strujanja, kao i samih umetnika.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com