NOVI SAD – Bez arhivske građe i vekovima čuvanih dokumenata mi ne bismo imali na osnovu čega da analiziramo prošlost i iz nje učimo kako da gradimo budućnost, rekao je danas ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević u Arhivu Vojvodine, na otvaranju konferencije „Arhivi i izazovi 21. veka“.
Sa ciljem stručnog usavršavanja zaposlenih u arhivima, Arhiv Vojvodine je organizovao konferenciju i prezentacije stručnog rada eminentnih arhivista Mađarskog nacionalnog arhiva, koji imaju zadatak da prenesu sopstvena iskustva iz arhivističke teorije i prakse u Mađarskoj.
Osim ministra na otvaranju skupa govorili su i pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević, predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Ištvan Pastor, dok se u ime Nacionalnog arhiva Mađarske prisutnima obratio direktor te ustanove Čaba Sabo.
Govoreći o procesu digitalizacije, ministar je istakao da moramo da prihvatimo nove pogodnosti tehnološkog napretka jer nova dostignuća moraju da nam služe, da čine da se poslovi lakše obavljaju, bez uticaja na već postojeće metode rada.
„Svaki dokument sačuvan u arhivima ima veliki značaj i zato brižno, temeljno i profesionalno moramo pristupiti konzerviranju, restauriranju i sređivanju arhivske građe. Kroz svoj pedantni i posvećeni rad arhivisti se postavljaju kao čuvari istorije, pamćenja i znanja“, naglasio je Vukosavljević.
Prema rečima ministra, to je veliki rad pametnih, posvećenih, stručnih, obrazovanih i vrednih ljudi iz oblasti arhivistike i bibliotekarstva, muzeologije i drugih oblasti kulture, koji čine temelje kulture i kulturne obrasce na kojima kulture počivaju.
„Odgovorna država i odgovorno društvo moraju da čine maksimalne napore da se svaka oblast kulture, svaka naučna i stručna oblast neguje, pazi i čuva, da ohrabruje međunarodnu saradnju i sa susedima i sa onima sa kojima smo delili iste zablude, iste ideje, ista nadahnuća“, rekao je Vukosavljević.
Ministar je istakao da današnje vreme nosi velike izazove za sve profesije u kulturi.
„Svedoci smo modernizacije, sve većeg prisustva informacione i komunikacione tehnologije i baš arhivska struka treba da zauzme stav kako da se nova tehnologija prihvati i da se dokumenta koja se njom stvaraju sačuvaju i da se premosti jaz u „pamćenju“ događaja i kreiranju istorije“, rekao je Vukosavljević.
On je konstatovao da je nesumnjivo da na ovim prostorima postoji tradicija mađarskog kulturnog prostora, kao što i srpski narod izvan svoje matične države ima prostore na kojima je tokom dugog istorijskog događaja bitisao i ostavio tragove.
Takav pristup će, prema rečima ministra, jasno razlučiti da su politički prostori oni na kojima narodi ostvaruju svoja suverena prava i na kojima važe zakoni i propisi država, a da kulturni prostori nadilaze političke i da je uloga kulturnih poslenika komunikacija „visoko iznad političke svakodnevice i uobičajenih političkih nesuglasica“, gde se kulture čuju, dogovaraju, razumeju i pružaju ruke jedni drugima.
Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor je ocenio da je saradnja arhiva iz Budimpešte i Vojvodine potpuno prirodna, ne samo zbog toga što za to postoji institucionalni okvir, već i zbog toga što narodi sa tih prostora vekovima žive zajedno i dele zajedničku istoriju.
„Veliki zajednički rezultat predstavljaju dobri odnosi između Srbije i Mađarske. To je jasna i snažna poruka i širem okruženju na koji način dve susedne države mogu dobro da funkcionišu, a da pri tome imaju opterećenu zajedničku istoriju“, rekao je Pastor.
Govoreći o različitostima koje postoje u Vojvodini, on je dodao da se to ne odnosi samo na različitosti u jeziku, nošnji, igri i kuhinji, nego i na mogućnost različitog tumačenja istorijskih okolnosti koje smo doživeli u zajedničkoj prošlosti što, dodao je, takođe predstavlja veliki iskorak u odnosima dve zemlje.
„To ima veze sa arhivom jer smo na ovaj način otvorili mogućnost da se može proučavati, izvlačiti zaključci, da se ti zaključci mogu saopštavati, bez da se neko plaši da će to proizvesti političke ili neke druge konsekvence“, istakao je Pastor i poželeo uspešan rad učesnicima konferencije.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com