Hipnoza jedne ljubavi” naslov je najnovijeg dramskog teksta Dušana Kovačevića koji upravo i režira ovo svoje delo na sceni „ Danilo Bata Stojković” Zvezdara teatra u Beogradu.
Kovačevićev novi dramski rukopis publika će imati priliku premijerno da vidi u subotu 17. decembra u 19.30 sati.
Kompozitor je Vladimir Marković, scenografi su Nenad Brkić i Nikola Nikolić, kostimograf Marina Vukasović Medenica, koreograf Milan Gromilić. Najnovije scenske junake Dušana Kovačevića tumače Ljubomir Bandović, Anica Dobra, Nina Janković, Dragan Petrović Pele, Uroš Jakovljević i Ivan Mihailović.
Srpsko nestajanje, reklo bi se, centralna je tema vašeg dramskog stvaralaštva. Ovom temom bavite se i u najnovijem dramskom tekstu „Hipnoza jedne ljubavi”?
Šta je bio povod da pišem baš ovaj komad danas i zašto se ta priča zasniva na istoriji dve porodice? Reč je zapravo o činjenici da svake godine u Srbiji nestane jedan manji grad od četrdeset do pedeset hiljada stanovnika.
Toliko nas je manje jer odlazimo: napuštamo zemlju, selimo se u neke druge krajeve sveta ili put neba. A godine brzo prolaze i za deset godina nestaće grad od petsto hiljada stanovnika i ako se tako nastavi Srbi će u Srbiji biti nacionalna manjina za stotinu godina.
Jedina nada je ljubav prema bližnjima i zemlji kojoj dugujemo sve što imamo. To je jedan od najbitnijih razloga zašto sam pisao ovu dramu.
Naravno, ovo su demografski podaci koji me plaše više od 30 godina, od onog vremena kada je broj ljudi u budućim državama računat po nacionalnoj pripadnosti. Ranije je bila priča: iz zemlje je otišlo milion Jugoslovena.
To je bilo šezdesetih ili sedamdesetih godina prošlog veka, a onda kada smo došli svako do svoje kuće, ustanovljava se da u Srbiji, u kojoj mi živimo i koja nam je jedina zemlja, nestaje toliko i toliko ljudi. I da ćemo jednoga dana, ako se tako nastavi, biti nacionalna manjina.
(Borka Golubović-Trebješanin, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com