BEOGRAD – U klubu – knjižari – galeriji „Glasnik“ danas je predstavljena knjiga „Uđul bašti“( Sevdalinka kao nematerijalno kulturno nasleđe) Emsure Hamzić, na kojoj su pored autorke govoirli Mileta Aćimović Ivkov, književni kritičar i Petar V. Arbutina, urednik ovog izdanja i izvršni direktor „Glasnikovog“ Sektora za izdavanje knjiga.
Najbolju neformalnu odrednicu sevdalinke dao je jedan dečak: „Sevdalinka je ono kad moj babo pjeva i – plače!“, zapisano je na poslednjoj strani korica knjige.
Arbutina je ispričao da je Emsura Hamzić,(1958) koja je diplomirala na Filozofskom fakultetru u Sarajevu i do sada objavila 12 knjiga poezije, kratke proze, drame,eseje i knjige za decu, došla u „Glasnik“ s novom knjigom eseja u kojoj je jedan deo bio posvećen sevdalinkama i on je sugerisao da se taj deo izdvoji za posebnu knjigu.
Prema rečima Arbutine, književnica je i sjajna interpretatorka bosanskih sevdalinki i njeni koncerti su uvek rasprodati bez obzira gde peva.
Aćimović Ivkov je skrenuo pažnju da su „sevdalinke koje su ušle u ovu knjigu veoma pažljivo odabrane i da se mogu razumeti samo ako se spoje duh i um i da je to zajednička nematerijalna kulturna baština svih naroda Balkana i većina ih je potekla iz Bosne gde su došle sa osvajanjem Osmanlija. On je podsetio da je „Službeni gasnik“ pre desetak godina objavio knjigu s tekstovima sevdalinki Janka Veselinovića za koju je Miodrag Maticki napisao veoma obiman i stručan predgovor a inače ovo je prvo novo delo na tu temu . Autorka je u uvodnom tekstu dala podatke o poreklu ove vrste pesama koje su pre svega namenjene pevanju i navela veoma poznate pesnike koji se nisu ustručavali da za njih pišu reči.
Ove pesme, kazao je Ivkov, „pre svega duboko tumače jedno davno patrijarhalno doba i svedoče o njemu, i oni koji su samo prošli pored takvog shvatanja i viđenja sveta, koji nikad nisu videli ljude koji žive po takvim moralnim normama i kodeksima, teško mogu da nađu zajedničku zlatnu nit koja bi ih spustila u rudnik zlata, esenciju vitalne i okrepljujuće energije koju nude ovi biseri duhovnog i duševnog stvaralaštva“.
„To su nepresušni izvori (vrela), u kojima se napaja svaka ona duša koja ima sreću i strpljenje da do njih stigne“, zaključio je Ivkov.
Emsura Hamzić istakla je najbolje interpretatore sevdalinki i podvukla da su 100 sevdalinki koje je uvrstila u knjigu antologijske.
„Ova vrste tugovanki potiče iz Maroka, ali kod nas je našla plodno tlo jer su melaholične, što je blisko našoj sredini“< rekla je Hamzićeva i isapričala jednu zanimljivu anegdotu da je Cune Gojković počeo pevačku karijeru izvodeći meksičke pesme i da ga je Nada Mamula, jedna od najpoznatijih interpretatorki sevdalinki nagovorila da se oproba sa ovom vrsto pesama, za koje je kasnije rekao da su "njegova lična karta",
Neke od pesama koje se izvode kao sevdalinke potiču iz Vukove zbirke "ženskih pesama" jer su to u suštini bile ženske pesme koje su pevane uz rad, gde su jedino mogle da se vide s muškarcima koji nisu s njima u srodstvu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com