Romani o Aureliju Zenu, detektivu iz Italije, poznatog britanskog autora kriminalističkih romana Makla Dibdina, do sada nisu prevođeni kod nas, pa tako iznenađuje što je prvi prevedeni roman o ovom junaku zapravo sedmi iz "italijanskog ciklusa", od ukupno jedanaest. Ipak, neka vas to ne odvrati od ovog odličnog kriminalističkog romana, jer ga je moguće pratiti i nezavisno od serijala.
Aurelio Zen je cinični detektiv-antijunak, umoran od života. Po kazni biva premešten u Kataniju, na Siciliju, kako bi obavljao nezahvalan posao špijuniranja potencijalnih nepodobnih u policijskim redovima. Kako bi mu bila bliža, i njegova usvojena ćerka Karla Arduini nalazi posao u istom mestu, kao stručnjak za kompjutere koji treba da osposobi kompjutersku mrežu kojom će se služiti antimafijaške sudije. U novom mestu, Karla se oseća usamljeno; jedina osoba koju tu poznaje je Aurelio Zen, koji joj je možda pravi otac, možda i ne, u svakom slučaju neko koga ne poznaje naročito dugo. Karla počinje da se druži sa antimafijaškom sutkinjom Korinom Nuncijatelom, za koju se priča da ima sklonosti ka ženama; istovremeno, otkriva da po kompjuterskoj mreži koju treba da osposobi vršlja neko nepoznat, neko ko je neovlašćeno, i veoma vešto, napravio sebi status administratora, i tako obezbedio da može da posmatra i najpoverljivija antimafijaška dokumenta. A tu je i slučaj ubijenog muškarca, koji je možda, a možda i ne, sin lokalnog mafijaškog vođe Liminija. I ne shvatajući to, Karla dospeva u sve veću opasnost, opasnost koja će u punu brzinu ubaciti i umornog Zena, kako bi oktrio šta se tu zapravo događa, i može li on tu nešto da učini.
Roman "Krvava kiša" se brzo i lako čita. Pun je misterije, nameštaljki, suptilnih i manje suptilnih poruka koje mafijaške porodice, kao i predstavnici drugih organizacija, šalju jedni drugima – poruke koje dovode do mnogo krvi, i ne štede nikoga (suptilna poruka u vidu lakog nalaženja povoljnog smeštaja, znatno manje suptilna poruka u vidu muškarca koji je zaključan u vagon i ostavljen da umre na paklenoj vrućini). Likovi su zanimljivi; povremeno se oseća da tu ima mnogo više o njima, da imaju svoju istoriju (ispričanu u prethodnih sedam knjiga), ali ono što je za praćenje ovog romana neophodno nalazi se u samom romanu. Tu je i analiza stanja u Italiji, političkog i društvenog, u kome je neretko nejasno ko su "dobri" i "loši" momci, kao i kako se uopšte snaći u svemu tome i preživeti.
Ono što može da bude dodatna zanimljivost jeste i uticaj romana "Krvava kiša" na poznatog švedskog pisca Stiga Lašona i njegovu trilogiju "Milenijum". "Krvava kiša" je kompaktniji roman, manje razuđenog zapleta od "Milenijuma", ali su sličnosti i dalje uočljive (ne u smislu plagijata, samo u smislu uticaja).
Preporučujemo roman "Krvava kiša" svima koji vole krimiće, romane koji se bave analizom društva, kao i ljubiteljima dobre knjige.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com