Zašto veliki umetnički dar i tuga tako često idu ruku-podruku, pitam se dok bez daha slušam životnu priču čuvene slikarke i pesnikinje Milene Pavlović Barili, u njenoj Galeriji u rodnoj kući u Požarevcu. Tu prerano prekinutu priču o kratkom, ali neverovatno plodnom životu jedne od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva rata, takođe bez daha, za „Politiku” priča kustos Violeta Tomić, žena koja „u prste” poznaje Milenina dela, ali i život.
Živela je samo 36 godina. Žena kojoj je čuveni Pol Valeri rekao: „Milena, Vi lepše slikate nego što ja pišem”, rođena je u Požarevcu, 5. novembra 1909. godine. Na njenu neobičnu sudbinu uticale su i neobične sudbine njenih roditelja, majke Danice, čukununuke velikog Karađorđa, i oca Bruna Barilija, kompozitora i novinara iz Italije. Upoznali su se u Minhenu gde je Danica studirala klavir, a on kompoziciju. Venčali su se u srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali Bruno ubrzo napušta suprugu i ćerku. Tom dvojstvu patrijarhalne Srbije i modernog sveta pripadao je i Milenin život.
– Njeno slikarstvo delimo na nekoliko perioda. Prvi je akademski, slikala je ljude iz svoje okoline, najčešće svoju baku Bosu, ujaka, majku. U Parizu pokušava da pronađe drugu realnost života. Na Monmartru se mnogo pričalo o Frojdu, pa su njegovi simboli česti motivi na njenim slikama: cigla koja označava nedostatak roditeljskog doma, lampa, veo, crna boja… Slikala je i filmske glumce. Tako su nastali portreti Rudolfa Valentina, Konrada Vajta, balerine Ane Pavlovne…. Kasnije je zanima nadrealizam i zato 1939. godine odlazi u Ameriku na veliku retrospektivnu izložbu, gde su joj predstavili i slike Salvadora Dalija – priča Violeta Tomić.
Samo godinu dana kasnije, u toj istoj galeriji, rame uz rame sa slikarskim velikanima, Milena je priredila samostalnu izložbu. U međuvremenu, radila je i za čuveni „Vog”, njena „Plava venčanica” ušla je u istoriju naslovnih strana tog časopisa. Volela je modu, pa je radila i modele haljina, cipela, a deo toga dospeo je i u „ Glamur”.
– U Americi je teško živela, nedostajala joj je Srbija i majka u dalekom Požarevcu. Mnogo je radila, imala je izložbu i u Vašingtonu 1943. godine. Radila je kostime za Đankarla Menotija za balet „Sebastijan”. Bio je to veliki uspeh i 1945, baš u noći kada je potpisala drugi ugovor za predstavu „San letnje noći”, njeno srce prestalo je da kuca – podseća Tomićeva.
Požarevac čuva sećanje na ovu veliku ženu i umetnicu. Ona je danas najveći brend tog grada. Zasluga za to pripada njenoj majci koja je za života poklonila kuću da bi od zaborava sačuvala Milenina dela. Tako je 1962. tu otvorena Galerija „Milena Pavlović Barili”. Nepunu godinu potom, kao da je završila svoju misiju, Danica je zauvek otišla kod svoje Milene.
Godinama su prikupljane slike širom sveta, ali kako je Milena za 15 godina stvorila više od 1.000 umetničkih dela, još ih ima rasutih, najviše u Americi. Galerija danas ima 894 Mileninih ulja na platnu, akvarela i pastela, a tu, u autentičnom domu Pavlovića, čuva se i 1.400 dečjih crteža koje je uradila od druge do devete godine. Njena dela, zahvaljujući ljudima koji brinu o Galeriji, još uvek putuju po Srbiji i inostranstvu. Galeriju svakodnevno posećuju đaci, turisti, diplomate, a u ovoj godini su dolazili i Karađorđevići.
Milena je pisala i pesme, na španskom, francuskom, italijanskom, srpskom. Neke od njih prvi put je objavila u italijanskom listu Kvadrivi, čiji urednik je rekao da su poput slika, genijalne.
Njena umetnost danas je neizostavna u školskom i fakultetskom programu u Srbiji. U Kanadi je, zahvaljujući Aranđelovčaninu Zoranu Mladenoviću, izašla dvojezična monografija o Mileni. Kada su u kanadskoj nacionalnoj biblioteci videli sve te kritike, poređenja sa Dalijem, monografija je ušla u nacionalni arhiv Kanade, a prošle godine na njen rođendan objavljena je i poštanska markica sa Mileninim likom u izdanju pošte Kanade.
U Galeriji „Milena Pavlović Barili” u Požarevcu na dan njenog rođenja održana je promocija knjige poezije, drugo izdanje fondacije „Milenin dom”. Urednik zbirke je Violeta Tomić, a sastoji se iz italijanskog, francuskog i španskog ciklusa. Reč je o pesmama iz rukopisne zaostavštine koje su delom objavljene u italijanskoj štampi ili su ostale zabeležene u takozvanoj Mileninoj svesci.
(O. Milošević, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com