Novi roman Isidore Bjelice, "Moj deda Luj Viton", na prvi pogled je lagano površno štivo; međutim, ispod površine teče priča o ozbiljnim problemima poznatim mnogima od nas, o problemima sa kojima se danas suočavamo.
Glavna junakinja, inače pasionirana ljubiteljka "Luj Viton" brenda, sa mužem i decom kreće na krstarenje (uz uobičajeno zaduživanje putem kartica, jedini način da se dođe do neophodnog novca). Već na aerodromu počinje njena viton avantura, kada primeti kako su jedna devojka i jedna dobrodržeća dama greškom zamenile istovetne viton tašnice – a dok je zabuna primećena, dama je sa pogrešnom tašnicom već odletela za Dubai. Svako od sledećih poglavlja vezano je za različite "Luj Viton" predmete, toliko da se glavnoj junakinji čini da je upala u nekakvu Zonu sumraka viton sveta, a u centar njene pažnje dospeva mlada Žana, vlasnica lepog i skupog "Luj Viton" putnog kovčega, toliko skupog da ga ljudi obično i ne nose na putovanja već ga čuvaju kod kuće – a da stvar bude neobičnija, Žana je za sebe rezervisala jeftinu kabinu, što je prilično neobično za nekog ko ima novca za takav putni kovčeg.
Junakinja tokom putovanja sreće i druge pasionirane ljubiteljke "Luj Viton" predmeta, a put joj se neprestano prepliće sa Žaninim. U jednom trenutku, Žana joj se poverava da je vanbračna unuka samog Luja Vitona i moli je da ide sa njom u posetu njenoj umirućoj baki. Protagonistkinja, premda nerado, prihvata, delimično ipak radoznala da upozna nekadašnju ljubavnicu Luja Vitona, delimično nesposobna da odbije očajničku molbu. Situacija se zahuktava i otkrivaju se neke iznenađujuće stvari…
Ispod ove lagane priče ide jedna sumornija, o našoj svakodnevici, kao i o sve goroj situaciji u svetu. Recimo, našim građanima ne biva dopušteno da bez tranzitne vize prođu britanskom teritorijom, iako im je turistička agencija saopštila da im viza nije neophodna; ubeđuju ih da to nema veze sa tim što su iz Srbije, ali njihovi postupci i tretman građana Srbije to ne pokazuju. Ili, zbog štrajka u Francuskoj nije moguće ukrcati se na voz za koji ste već platili karte, već morate okolo-naokolo – a onda, zbog štrajka radnika restorana u vozu, čak ni ako ste u vagonu prve klase ne možete dobiti ni flašicu vode, i bespomoćno gledate svoju žednu decu. Tu je i strah od terorizma, od novog gripa, sve veća netrpeljivost prema ljudima… Putovanja, koja su nekad bila spas za dušu, postaju sve mučnija. I u tom opštem haosu, ljubav prema "Luj Viton" predmetima, lepim ali besmisleno skupim, sa cenom koja se nikada ne menja, postaje oblik eskapizma, bekstva od mučnog sveta, nalaženje nečeg lepog i kvalitetnog što traje, što može da "nadživi" i vas i vašu decu i vaše unuke.
Na kraju knjige, čeka vas i test, kako biste utvrdili koliko fanatično volite "Luj Viton" predmete.
"Moj deda Luj Viton" je zabavna knjiga sa ozbiljnijom podlogom, knjiga koja vas može razvedriti i pružiti vam lagodne trenutke, a u ovom haotičnom vremenu opšteg straha ni to nije malo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com