Naš narod je oduvek volelo dobro da pojede i popije, ali je isto tako i siromaštvo bilo sastavni deo njihovih života, upravo ono je iznedrilo veliki broj jela koja se jednostavno pripremaju a veoma su hranjiva.
Popara, balkanska verzija kaše od hleba, drevno je jelo koje je bilo visoko cenjeno kao brzo i jednostavno rešenje za utrošak zaostalog hleba i za ishranu cele porodice. Budući da se jede u mnogim zemljama u regionu, postoji mnogo različitih načina njegove pripreme.
Dva ključna sastojka su hleb, iseckan ili isečen na manje komade, i tečnost, obično mleko, voda ili čaj, koja se koristi za mešanje hleba u meku masu. Tečnost se obično meša sa puterom, biljnim uljem ili svinjskom masti kako bi se obezbedio obilniji obrok.
Hleb se može kratko pržiti u kombinaciji tečnosti i masti, a u nekim verzijama zagrejanom mešavinom preliva se hleb i meša dok se potpuno ne sjedini. U zavisnosti od tradicije i sklonosti, popara može biti potpuno homogena i kremasta ili može imati grubu konzistenciju ispunjenu žvakanim komadima hleba.
Pošto je obična popara blagog i neutralnog ukusa, može se pripremiti i u slanim i u slatkim verzijama. Dodatni sastojci koji se obično koriste za podizanje ovog hranljivog obroka uključuju luk, beli luk, punomasnu pavlaku, sveži sir, mlevenu crvenu papriku ili šećer u slatkim poparama. Teško je odrediti tačno mesto odakle je ovo jednostavno i zasitno jelo nastalo, ali veruje se da je izmišljeno iz nužde, tokom teških nedaća, kada je bilo dosta sastojaka ili ih je bilo teško nabaviti. Danas je popara i dalje popularan doručak u mnogim balkanskim zemljama i regijama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com