Svaka porodica ima barem jednog člana koji bi picu mogao da jede svaki dan, a svi znamo da je najfinija ona domaća koja ispuni dom neodoljivim mirisom. Ali, iako je recept za picu jednostavan, dobijanje prepoznatljivog tankog testa, hrskave korice i sočnosti nadeva nije uvek lako ostvariti. Kako bi vaša pica svaki put ispala baš kao da su je izradili italijanski pica-majstori, donosimo nekoliko saveta koji će vam pomoći u tome.
Izrada testa za picu možda će vam oduzeti nešto više vremena dok ne steknete više iskustva, ali je domaće testo uvek finije od kupovnog. Poželjno je koristiti italijansko pšenično brašno tip 00, ali se može upotrebiti i kombinacija oštrog i glatkog pšeničnog brašna tip 550, samo ga je potrebno pre malo prosejati. Naravno, možete koristiti i drukčija brašna poput speltinog, heljdinog ili ražanog, ali ona se duže dižu i slabije fermentišu.
Pre nego što krenete da mesite testo, držite brašno barem sat vremena na sobnoj temperaturi. Možete koristiti suvi ili sveži kvasac, a količinu odredite s obzirom na to kada ćete mesiti testo. Manje količine biće dovoljne ako pravite testo unapred, ali ako želite da ga što brže zamesite, povećajte količine kvasca. Osim soli, vode, brašna i kvasca važno je ne dodavati nikakve druge sastojke, jer što više komplikujete recept, to je veća verovatnoća da ćete negde pogrešiti.
Iako bi vam kod pripreme testa oklagija bila praktičan saveznik, treba ga izbegavati. Testo za picu mora biti tanko i lagano, a korišćenjem oklagije u testu se uništavaju mehurići zraka što ga onda čini gustim i teškim. Kada razvlačite testo rukama, gurajte ga vrhovima prstiju prema krajevima kako biste oblikovali ivicu široku otprilike 2 cm.
Razvlačenje zahteva barem 15 minuta kako bi se sastojci proželi jer će u suprotnom testo biti lepljivo. Ako vam se testo i dalje ne čini spremno za pečenje, moguće je da je prehladno ili da ste ga ipak previše izradili. U tom slučaju, ostavite ga 15-ak minuta na sobnoj temperaturi i ponovo se bacite na razvlačenje i formiranje u oblik koji želite.
Važan je raspored
Prvo pravilo vezano uz nadev je poznata izreka „manje je više“. Pica-majstori kažu kako nije dobro stavljati više od 7 sastojaka, ali ako želite bogatiji nadjev, i testo za picu moraće da bude deblje kako bi održalo nadev na okupu.
Što se tiče redosleda sastojaka, većina ljudi zaboravlja da je testo potrebno poprskati s malo ulja i blago zapeći u rerni kako bi kora bila što hrskavija na kraju. Nakon tog koraka može uslediti slaganje nadeva koji je pre toga bio neko vreme na sobnoj temperaturi. Prvi je sos od paradajza koji je najbolje napraviti kod kuće jer je ukus puno bogatiji i nema previše dodatog šećera kao kupovni umaci.
Jednostavno prokuvajte naseckan paradajz s bosiljkom, solju, biberom i malo belog luka i time namažite svoju picu. Želite li da stavite svež paradajz, to uradite na samom kraju, inače se one neće ispeći, već samo učini testo vodenastim.
Kod daljeg izbora sastojaka imajte na umu da se začin veže uz sastojak koji treba začiniti. Stavljate li naseckani beli luk, pospite ga po paradajzu, baš kao i origano koji će imati snažniji ukus ako nije sipan na kraju. Visoke temperature u rerni spaliće i neke namirnice poput suve pršute ili kolutića kobasice pa ih možete zaštititi stavljanjem ispod kriški sira ili šampinjona. Za sam kraj ostavite rendani sir kao i masline koje bi pri visokim temperaturama puno izgubile na ukusu.
Za većinu recepata rerna treba da bude unapred dobro zagrejana, ali kod pice je visoka temperatura jedan od ključnih faktora dobrog ukusa. Rerna mora da bude zagrejana na najvišoj temperaturi kako bi se što više oponašali uslovi iz furune. U rernu ubacite i posudu za pečenje pa je tik pre stavljanja pice izvadite i okrenite tako da je dno prema gore i na tu stranu postavite picu. Tako ćete dobiti hrskavost sa svih strana, a i najsličnije je pečenju pice na kamenu koji daje posebne ukuse. Posudu s picom u rerni položite na najnižu rešetku i pecite 15-ak minuta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com