Bundeva je jednogodišnja zeljasta biljka, poznata u kulturama svih toplijih zemalja sveta. Može se jesti pečena ili kuvana i spada u zdravu i lekovitu hranu. Nauka je dokazala niz korisnih sastojaka i u pulpi i u semenu bundeve, a naš narod je koristio za lek i bundevu i njeno seme. Saznanje o lekovitim svojstvima ploda i semena bundeve doprinelo je sve većem gajenju ovog povrća, a uporedo su otkrivani i recepti za sve ukusnija slana i slatka jela od njega.
Zahvaljujući semenu, bundeva je dobila veliki značaj među poljoprivrednim proizvodima. Ona se, dakle, ne uzgaja samo zbog jestivog ploda, koji može biti težak i preko deset kilograma, već i zbog uljevitih semenki, od kojih se pravi lako varljivo ulje, cenjeno zbog svog sastava; stoga i košta deset puta više od suncokretovog.
Seme bundeve često se koristi i u ishrani i u narodnoj medicini. Ono ima oko 20 puta veću kalorijsku vrednost od ploda, pošto sadrži više belančevina, ugljenih hidrata i masti. U njemu, međutim, ima i vitamina B1, B2 i niacina, zatim minerala (najviše fosfora i gvožđa), kao i niz drugih zaštitnih i lekovitih sastojaka, od celuloze i pektina do fitosterina, fitina, salicilne kiseline itd.
Seme bundeve je, takođe, lekovito i najčešće se preporučuje kao efikasno i neškodljivo sredstvo protiv dečjih glista i pantljičare. Seme se koristi i za ublažavanje tegoba uvećane prostate – pozitivni efekti su potvrđeni.
Žućkasto ili narandžasto meso bundeve sadrži niz dragocenih i lekovitih sastojaka. U pulpi (mesu) ima oko 93% vode, a ostatak čini, pored manjih količina belančevina, ugljenih hidrata i masti, i niz vitamina (karotina ili provitamina A, C i vitamina B grupe – B1, B2, B3, B6, zatim niacina, folne kiseline i drugih), kao i mineralnih sastojaka (kalijuma, fosfora, kalcijuma, gvožđa). Tu su i oligoelementi i mikroelementi, pektini, celuloza i druga biljna vlakna. Energetska vrednost bundeve pri tom nije visoka: u 100 grama ploda ima samo oko 30 kalorija, tj. 126 kJ.
Plod bundeve se u narodnoj medicini preporučuje kao diuretik, za izbacivanje suvišne vode iz organizma, naročito pacijentima obolelim od reume, gihta, zapaljenja bubrega ili bešike. Smatra se i da je odlična dijetalna hrana za gojazne osobe, dijabetičare (ako se tokom pripreme ne zaslađuje), kao i osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva ili one koji pate od krvavih proliva. Svima se pak preporučuje kuvana i pečena bundeva ili njen sveže oceđen sok. U novije vreme, otkriveno je da bundeva blagotvorno utiče i na obolele od psorijaze.Za ublažavanje bolova od proširenih vena dobro je da se sveže strugana bundeva stavi kao oblog na obolela mesta i drži što duže. Možda niste znali da se bundeva još od davnina koristila za umirenje kože pri pojavi akni, a danas je ispitana i potvrđena biohemijska podloga tog delovanja.
Bundeva se dugo održava, tako da se nekoliko meseci može čuvati na tamnom, suvom i hladnom mestu. Od nje se mogu praviti različite vrste jela. Osim obične pečene bundeve, na koju smo uglavnom i naučili, od ovog ploda mogu se praviti i krem-supe, jutarnje kaše, variva, bundeve se mogu puniti žitaricama i sl. Izvrstan su sastojak u namazima, prelivima, sosovima, u desertima, pogotovo u različitim kremovima i nadevima, a neke od recepata za pripremu bundeve potražite i u našem kuvaru!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com