Jogurt je pored mleka najzastupljeniji mlečni proizvod na našoj trpezi. Njegova proizvodnja počela je pre više hiljada godina u srednjoistočnim i istočnoevropskim zemljama, te se zato za jogurt kaže da je drevna namirnica, ali sa sastojcima 21. veka. Brojni sastojci jogurta naučno su ispitani tokom proteklih nekoliko decenija i zbog mnogih pozitivnih dejstava na zdravlje čoveka jogurt je proglašen funkcionalnom hranom.
Jogurt je odličan izvor kalcijuma, koji je važan za rast, razvoj i održanje kostiju u svakoj životnoj dobi, posebno kod dece i adolescenata. Ima važnu ulogu u prevenciji osteoporoze, bolesti koja pogađa svaku treću ženu i svakog osmog muškarca. Kalcijum iz mlečnih proizvoda najlakše se apsorbuje zahvaljujući mlečnoj kiselini koja stvara pogodan PH za apsorpciju, a mlečni proizvodi često sadrže i veću količinu vitamina D. Osobe koje ne podnose mleko mogu bez poteškoća uživati u jogurtu.
Jogurt je, kao i svi mlečni proizvodi, odličan izvor proteina, minerala i vitamina, baš kao meso, riba ili jaja. Ukoliko vodite računa o telesnoj težini, a veliki ste ljubitelj mlečnih proizvoda – trebalo bi da odaberete niskomasne mlečne proizvode.
Samo jogurt koji sadrži aktivne (ili žive) jogurtne kulture pomaže u održanju delikatne ravnoteže crevne mikroflore. Ova osobina jogurta gubi se kada se jogurt podvrgava smrzavanju ili visokoj temperaturi. Termizirani jogurt, koji čuva trajnost proizvoda, nema kvalitete koje poseduje jogurt proizveden konvencionalnim načinima. Budući da se podvrgava visokoj temperaturi koju poželjne bakterije ne preživljavaju, takav jogurt je manje vredan i nema svojstva kakva ima jogurt s aktivnom bakterijskom kulturom. Zato bi trebalo da uvek kupujete jogurt koji ima rok trajanja najviše četiri nedelje od datuma proizvodnje, a čuva se na temperaturi 8 stepeni.
Jedna šolja jogurta (250 ml):
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com