Posledice trovanja hranom mogu biti vrlo neugodne, pa čak i opasne, zato obratite pažnju na pravilno čuvanje, ali i izgled i miris hrane koja se nije pojela u prva dva dana, upozorava nutricionistkinja Nataša Šoštarić.
Uz bogati praznični sto vežemo lepe uspomene iz detinjstva, a Božić nije potpun bez mirisa sočnog mesa i slatkog kolača.
Ipak, često je teško proceniti pravu količinu hrane za celu porodicu koja se tih dana okupi oko prazničnog stola pa najčešće preteramo. Zato je važno ostatke hrane pospremiti na pravilan način kako bi ona u potpunosti bila sigurna za ponovnu konzumaciju.
– Hrana je podložna kvarenju na temperaturama između 5 i 6 stepeni. Te su temperature najpogodnije za razvoj mikroorganizama pa hranu treba staviti u frižider ili zamrzivač najkasnije dva sata nakon jela – savetuje nutricionistkinja.
Najčešće se na prazničnom stolu nađu tradicionalna sarma, meso, nezaobilazna ruska salata, pite i okrepljujuća teleća čorba. Važno je imati na umu da je sarma najotpornija, ali svakako ima svoj rok trajanja.
– Sarmu je potrebno čuvati u frižideru pa je treba pojesti između tri do četiri dana. Preporučuje se podgrevanje količine dovoljne za jedan obrok pa obavezno pustite da provri kako bi se sprečio rast mikroorganizama. Može se i zamrznuti pa tako čuvati do četiri meseca – kaže Šoštarić.
Prasetinu, kao i ostalo pečeno meso, treba pojesti u tri dana. Riba je pak podložnija kvarenju i ne bi se trebala jesti duže od dva dana.
Hranu koja vam je sumnjiva nemojte probati ili pokušati “spasiti” od propadanja podgrevanjem – jer to neće pomoći. Bolje je bacite, piše Stil.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com