Ima onih koji vole beli luk i onih koji mrze beli luk. Kao jedan od najstarijih i najrasprostranjenijih sastojaka, beli luk je vekovima vladao mediteranskom i italijanskom kuhinjom, čineći mnoga jela mnogo ukusnijima. Idealan za marinade i sosove, beli luk ide uz sve, meso, ribu, povrće. Ali ovo su glavne greške koje pravite kada pripremate beli luk u kuhinji.
1. Neadekvatna priprema
Prvo, unutrašnji rast koji otežava varenje mora biti eliminisan. Postoje različiti načini za sečenje belog luka: ako morate da ga koristite za jela gde je važna konzistencija, kao što su sosovi ili emulgovani začini, oljuštite ga i sitno izrendajte.
Ako želite da mu „ukradete” aromu, ali ne i jak ukus, ogulite beli luk i zgnječite ga ravnom oštricom noža; brzo propržite na ulju pazeći da ne potamni i uklonite pre dodavanja ostalih sastojaka. U slučaju pečenja ili sporog kuvanja, ostavite ga u tiganju, pošto se dobro skuva izgubiće tipičnu gorčinu. Oni najosetljiviji na njegov ukus, ali koji ne žele da se odreknu njegove arome, mogu pre kuvanja da istrljaju zidove tiganja čenom belog luka, celim ili isečenim na pola, a da ga ne stavljaju u posudu, piše Cookist.
2. Prerano dodajete beli luk u jela
Beli luk lako gori, posebno kada je isečen ili isečen, a zagoreli beli luk može da pokvari jelo. U slučaju pržene hrane, stavite je u tiganj na pola kuvanja – ne pre; prženo povrće će usporiti proces kuvanja. Ako kuvate jelo guste i kremaste konzistencije, kao što je sos za testeninu, možete dodati oljušteni beli luk u vrelo ulje, propržiti ga malo da se jelo začini i zatim brzo preliti preko tečnog/kremastog elementa pa smanjiti temperaturu tiganja i sprečite da beli luk zagori.
3. Pripremate ga na previsokoj temperaturi
Kao što je pomenuto u tački 2, zagoreli beli luk pokvari jelo. Uvek ga je bolje dodavati na nižim temperaturama i eventualno malo po malo povećavati temperaturu. Ako za prženje koristite samo beli luk, ostavite ga sa korom, brže će biti gotov. Ako počnete da kuvate na prevrelom tiganju, beli luk će za vrlo kratko vreme postati taman i hrskav – gorak i nejestiv.
4. Koristite prethodno isečen beli luk
Nakon što ga isečete, beli luk brzo gubi aromu i ukus: zato koristite cele čenove belog luka. Pre upotrebe belog luka proverite da li su čenovi čvrsti i pre svega bez pupoljaka, jer ako se ne skladišti dobro, razvija neprijatan miris. Suvi beli luk čuvajte na hladnom, suvom, tamnom i dobro provetrenom mestu.
Beli luk u prahu je sasvim druga stvar, koristan je za pripremu mnogih jela, a beli luk u prahu je i veoma praktičan jer dugo traje i biće spreman za upotrebu u poslednjem trenutku.
5. Kada je bolje koristiti, a kada ne
Neizostavan: u svim jelima kao što su riblje čorbe i priprema od morskih plodova, ali i u čorbi, jagnjetine, savršeno se slaže sa živinskim i mesnim hlebom, uvek uz preporuku da se koristi cela i izvadi se pre serviranja; ili se utrlja na bruskete ili u jela sa pesto sosom.
Prijatan, ali ne baš neizostavan: uz „dinstana“ jela poput pečuraka, u čorbi, u sosovima za testeninu ili pirinač. Sa patlidžanom, pasuljem, leblebijom, artičokama, repom, kupusom, svežim čeri paradajzom, svinjetinom. Sa hlebom i fokačom.
Prihvatljivo: u marinadama u crnom vinu u vinu u jelima od divljači.
Zabranjeno: u jelima koja sadrže limun, sa graškom, sočivom, šparglama, bundevom, radičem, rižoto, jelima sa kajmakom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com