Gotovo svako domaćinstvo ima neku vrstu roštilja: plinski, električni, roštilj na ćumur… Ranije su se na roštilju pekli uglavnom ćevapčići i i pljeskavice, dok današnji kuvari na roštilj „stavljaju“ sve što ne propada kroz rešetku – paprike, praziluk, ribe, pečurke… Šta god da spremate na roštilju, trebalo bi da se pridržavate osnovnih principa.
Meso za roštilj ne sme biti tek izvađeno iz frižidera, kako prilikom pečenja iznutra ne bi ostalo hladno. Namirnice treba da budu sobne temperature, jer se tako skraćuje vreme pečenja i omogućuje zagrevanje.
Pre pečenja na roštilju, meso mora biti sasvim suvo, a dobro je i da se malo premaže uljem. Soliti i biberiti treba ga tek kada bude gotovo sasvim pečeno, jer so izvlači vodu, pa bi iz mesa iscurio sok, a zapečen biber ima neprijatan ukus i miris. Meso, osim toga, ne bi trebalo prelivati slatkim prelivima, jer bi šećer koji oni sadrže mogao da izgori.
Komadi mesa koje u obliku odreska pečete na roštilju treba da budu ravni: sve neravnine i ispupčenja brže će goreti, pa meso neće moći lepo i ravnomerno da se ispeče. Tvrde komade mesa pre pečenja treba omekšati u marinadi. Pored toga, meso će iz rastvora povući začine i time dobiti prijatnu aromu.
Pre pečenja, meso istucite tučkom i namažite uljem. Nauljite i rešetku roštilja, kako bi se sprečilo zagorevanje mesa i olakšalo njegovo okretanje.
Roštilj treba da bude dobro zagrejan, kako bi se površina mesa brzo zapekla a hranljivi i aromatični sokovi ne bi iscurili. Kombinovanim pečenjem namirnica na roštilju i u mikrotalasnoj rerni znatno se skraćuje vreme pečenja.
Bela i svetla mesa (teletina, piletina, riba) prirodno su suva i meka, pa ih treba peći na umereno zagrejanom roštilju, a da bi bila sočna, u toku pečenja ih treba više puta premazivati uljem, rastopljenom mašću, puterom ili slaninom. Tamna mesa (svinjetina, junetina, govedina) prirodno su sočna i relativno tvrda, pa ih najpre treba zapeći na veoma zagrejanom roštilju (da bi se zatvorile pore), a zatim pečenje nastaviti na umerenoj vatri.
Sa mesa treba skinuti višak masnoće, da se ne bi pojavio tzv. mastan plamen, od koga meso može da pocrni i postane gorko.
Meso pre pečenja ne treba soliti, jer so izvlači sok, pa meso ostaje suvo. Izuzetak su pilići, ćevapčići i ražnjići. Najbolji su ćevapčići koji se odmah prave i peku na roštilju, jer ako duže stoje, gube boju. Prilikom pečenja, ćevapčiće treba stalno okretati, kako im ne bi iscurio sok, a služiti ih u zagrejanim posudama.
Vreme pripremanja namirnica na roštilju pod vedrim nebom u principu je relativno i zavisi od mnogih činilaca: vetra, kvaliteta ćumura, debljine mesa i sl. Dakle, budite uvek uz roštilj.
Luk je obavezan pratilac svih jela sa roštilja, a jelima se može dodati i ljuti feferon. Pored toga, za ukras se mogu koristiti zelena salata, zelene paprike, paradajz, krastavci, peršun i sl.
Kada isključite gorionik, proverite da li ste zatvorili ventil koji sprovodi plin. Ukoliko je posredi roštilj na ćumur, zatvorite svu ventilaciju, kako bi se žar ugasio. Posle svakog korišćenja roštilja, detaljno očistite rešetku roštilja, i to žičanom četkom, a pre korišćenja roštilja, rešetku obavezno premažite sa malo ulja, kako se namirnice ne bi lepile za nju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com