Domaćice koje godinama kuvaju svakodnevno hranu za svoju porodicu veoma dobro znaju da postoje začini koji se dodaju na početku spremanja jela, oni koje možete dodati bilo kad i oni koji se isključivo dodaju na samom kraju, nakon čega više nema kuvanja na vatri.
U prvu grupu spada crni luk, šargarepa, u drugu začini poput peršuna, celera, bibera, vegete, a posebno mesto u trećoj grupi zauzima beli luk.
Zbog svog jakog antibiotskog dejstva i vrlo specifičnog mirisa, beli luk ne bi trebao dugo da se termički obrađuje.
Ukoliko ga pržite, to uradite bukvalno minut i manje od toga. Time ćete sačuvati aromu koju samo on ima, a i oslobodiće se sve one hranljive i korisne supstance, koje našem jelu daju poseban ukus.
Ukoliko preterate sa njegovom obradom može se desiti da potpuno upropastite ukus jelu, jer beli luk na visokim temperaturama može da postane gorak i tvrd, pa od njega nećete iskoristiti ništa.
Ovo pravilo vrlo dobro su znale naše bake i druge iskusne domaćice, pa su u ručak beli luk dodavale isključivo i samo kada je jelo već gotovo. Nakon što ga dodaju, ringla se isključuje, jelo se sklanja sa vatre, kako bi se ukus luka sačuvao. Probajte i vi, svideće se i vama i vašim ukućanima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com