U sazvežđu mnogobrojnih jugoslovenskih fudbalskih asova, Faruk Hadžibegić, nekadašnji half Sarajeva i dugogodišnji reprezentativac nekadašnje zajedničke države, sigurno zauzima počasno mesto.
Mnogi kažu da se u to vreme odbrana Jugoslavije nije ni mogla zamisliti bez njega. Komandant odbrane, iskreni prijatelj na terenu i van njega, neko oko koga se tih godina, dok se još uvek negovao jugoslovenski duh i zajedništvo, okupljala ,,raja,, kako to njegove Sarajlije često govore. Ratni vihor ali i kvaliteti ne samo kao čoveka već i kao igrača, a kasnije i trenera, odveli su ga u Francusku. Hadžibegić je branio boje mnogih francuskih, španskih i turskih klubova, a pune dve decenije je trener.
Trenutno predvodi francuski Valensijen, sa kojim ima ugovor na još godinu i po dana. Inače, u tom klubu nekada su igrali Boro Primorac, sadašnji pomoćnik Arsena Vdengera u Arsenalu, Ivica Osim, jedan od najvećih trenera sa ovih balkanskih prostora, Milan Biševac, nekadašnji srpski reprezentativac.
Kako Vam teku trenerski dani u Valensijenu?
– Zadovoljan sam i uslovima i klubom u kojem radim. Valensijen je pre nekoliko godina imao velike finansijske probleme. Ali, kada se pojavio novi vlasik, smanjeni su dugovi, klub danas stoji na čvrstim nogama. Moj glavni zadatak kao trenera je da zadržim ekipu, ostanemo u ligi a da za dve – tri godine ponovo napadnemo francusku fudbalsku elitu.
Koliko pratite fudbalska dešavanja u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj..?
– Mogu slobodno da kažem da sam dobro upućen, jer to su ipak moji koreni. Gde god bio na ovom svetu ja ću uvek ostati isti i privržen jednoj ideji koja mi je dala sve. Počev od fudbala i bojnih prijatelja.
Šta mislite o budućoj Regionalnoj ligi, koja bi ponovo spojila klubove sa prostora bivše Jugoslavije?
– Smatram da fudbal može da poveže ljude sa tih prostora, pre nego političari. Žao mi je što danas jedino sport nešto više radi na zbližavanju. Mi sportisti činimo to na jedan civilizovan način. Svakako da me kao normalnog čoveka takva liga interesuje, ali je pitanje kakvu perspektivu ona ima. Naravno, ideja je odlična ali čini mi se da ima i pozitivnih i negativnih stvari. Pozitivno je to što će se ponovo na terenu sresti prijatelji, a negativan je što nas stalno ,,truju,, sa politikom, nacionalizmom.
Šta hoćete da kažete?
– Želim pre svega da kažem da nigde na svetu, osim kod nas na Balkanu, država još uvek ne može ozbiljno da se uhvati u koštac sa huiliganizmom. Često se pitam, jer odavno živim u normalnoj i civilizovanoj Evropi: ko je u Bosni, Srbiji ili Hrvatskoj jači: država ili oni?
Ko će po Vama od te lige imati najveću korist?
– Sa sadašnje tačke gledanja imamo šest mogućnosti da dođemo do Lige šampiona, i prvak Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine. Bojim se da nas Uefa ovom novom ligom ne prevari ili nam uskrati tu mogućnost da umesto šest imamo samo jednu šansu. Iskreno, bojim se te zamke.
U Zagrebu je postignut dogovor da najpre krene takmičenje između juniora i žena. Šta vi o tome mislite?
– Ako smo svi spremni za Regionalno takmičenje, i ako želimo da se pogledamo u lice, ne znam zbog čega se odmah ne krene sa takmičenjem. Zar u deci i ženama tražimo neki štit?
Mnogi smatraju da bi i stadioni bili daleko popunjeniji nego danas?
– Kada često odem do mog Sarajeva da pogledam gradski derbi vidim da Sarajevo i Željo ne mogu da napune stadion. To je u vreme dok sam ja igrao bilo gotovo nezamislivo. Da ne kažem kako je bilo dok su u Sarajevo dolazili i Zvezda, Partizan ili recimo Hajduk i Dinamo. Tražila se uvek karta više. Smatram da treba tražiti kvalitet. Mislim da to može da ponudi buduća zajednička liga.
Kako ocenjujete regularnost u ligama na prostoru bivše Jugoslavije?
– Iskreno, mislim da ni jedno prvenstvo nije regularno. Tu pre svega mislim da ima dosta igre ,,na mišiće,, kako u Bosni tako i u drugim zemljama. Smatram da nisu sportisti ti koji vode glavnu reč, već ljudi kojima je isključivo stalo do ličnog interesa i promocije. Generalno, to je tako danas.
Klubovi sa Balkana se retko probijaju do završnih takmičenja u Ligi šampiona i Ligi Evrope?
– Smeta mi kada gledam mečeve najelitnijeg evropskog fudbalskog takmičenja, kada gledam ekipe kojima i ime ne znam. Zato se zapitam: koji su to timovi. A naših najboljih klubova nigde nema – čast izuzecima.
Ljubitelji fudbala u Beogradu vas pamte kao sjajnog odbrambenog igrača sa velikim srcem. Da li ste dolazili u naš glavni grad?
– Beograd je bio i ostao metropola. Često dođem do Sarajeva, Splita, Beograda, gde sam bio pre tri meseca kog mog dobrog prijatelja Sretena Nikolića, inače velikog navijača Partizana. Plan nam je da zajedno proslavimo Novu godinu. Gledamo se i kada dođe kod mene u Francusku. Svakome bih poželeo takvog prijatelja.
Koliko često i sa kim se čujete iz vaše fudbalske generacije?
– Spadam u onu grupu ljudi koji voli da se druže sa ljudima. Mogu da kažem da imam veliki broj prijatelja, ali, nekako najlepše mi je na Balkanu. Čujem se sa braćom Vujović, Ringovom, Savićevićem, Mijatovićem…
Ko je za vas najbolji fudbaler u bivšoj Jugoslaviji?
– Imali smo takve majstore fudbala da ih je teško nabrojati. Ipak, odvajali su se kvalitetom jedan Safet Sušić, Dejo Savićević i Dragan Stojković Piksi. I posle njih je bilo divnih momaka koji su znali da igraju fudbal, ali su oni nešto posebno, što je iznedrio jugoslovenski fudbal.
Koji klub sa ovih prostora najviše cenite?
– Bili su jaki i Zvezda, Partizan, Dinamo, Hajduk, ali moje Sarajevo je je oduvek bilo vrhunski organizovan klub. Vodili su ga veliki ljudi…
(Dragan Todorović, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com