I legende plaču, zato i jesu legende. Zato što su sposobne da priznaju svoje greške, izvine se zbog njih i pri tome izbace iz sebe sve emocije. A Medžik Džonson i Isaja Tomas svakako jesu legende. Dvojica mitskih košarkaša, ikone koje su obiežile zlatnu eru NBA – onu s kraja 80-ih i početka 90-ih – nakon punih četvrt veka velike svađe, čak i mržnje, pomirili su se pred kamerama NBA televizije.
Godina je 1988. U velikom finalu igrali su aktuelni prvaci Lejkersi i tim iz Detroita. Serija je otišla u sedmu utakmicu, a tamo se događao spektakl. Tomas, koji je u šestoj utakmici finalne serije velikog rivala pobedio sam igrajući sa uganutim člankom, u sedmoj utakmici ipak nije imao dovoljno snage, a nakon faula Bila Lambira, u samom finišu utakmice, veliki Karim Abdul-Džabar pogodio je oba bacanja za konačnih 103:102 i još jedan naslov za bleštavu ekipu Pata Rajlija, prenosi Index.
https://www.youtube.com/watch?v=oUIwJIEsIqw
Isaja Tomas je imao takmičarski duh. U smislu da bi bilo kog protivnika na terenu ubio ako bi to značilo pobedu za njegovu ekipu. Zato se njih dvojica nisu ni podnosili jer su karakterno bili jako slični. Tomas je, mnogi kažu bio spreman da proda dušu đavolu samo da bi bio šampion. Na kraju je to i postao ali je na putu do titule izgubio prijatelje.
Pistonsi poraz 1988. nisu mirno prihvatili. Usledila je prava paljba po medijima, teške su reči pale, a već sledeće sezone Tomas, Rodman, Dumars, Lambir i ostali su se osvetili Lejkersima za navodnu krađu godinu dana ranije.
Medžik i Tomas, lideri dve najbolje NBA ekipe na svetu bili su veliki rivali, ali pri tome i pravi prijatelji. Međutim, veliko prijateljstvo je gotovo preko noći preraslo u animozitet, netrpeljivost, pa čak i mržnju. Tomas je bio čudesan igrač, majstor košarke, čarobnjak sa loptom u ruci, ali bio je vođa verovatno najprljavije ekipe u istoriji košarke i stil koji se gajio u Detroitu naprosto je postao deo njegovog karaktera.
U sjajnom dokumentarcu “Dream Team“, koji govori o stvaranju američke košarkaške reprezentacije koja je nastupila na Olimpijskim igrama u Barseloni, svedoci vremena uz pomoć arhivskih snimaka objasnili su zbog čega je došlo do jedne od najkontroverznijih odluka u istoriji američke košarke. Naime, Čak Dejli, čovek koji je Pistonsima godinama harao NBA parketima, dobio je čast da vodi najbolji kolektiv koji se ikad pojavio na jednom takmičenju. Međutim, Dejli se odmah pri selektiranju reprezentacije našao u velikom problemu, većem nego što će ga imati tokom celog olimpijskog turnira protiv za Dream Team. Majkl Džordan, najbolji košarkaš sveta, dao je ultimatum Dejliju: ‘Ili Tomas, ili ja.“
U duelima Bulsa i Pistonsa igračima Detroita udarali su Džordana, mlatili su ga, brutalnim faulovima lepili na parket. U tome je prednjačio Tomas, koji je ili sam prljavo išao na Džordana, ili je davao upute Lambiru, da zvezdu Bulsa ako treba i teško povredi. Kap koja je prelila čašu bila je naredba Tomasa ostatku tima da nekoliko sekundi pre kraja jedne utakmice između Bulsa i Pistonsa napuste dvoranu, kad je bilo jasno da ne mogu da pobede. Ljutiti Džordan je nakon utakmice novinarima bez ikakvih ograda rekao da prezire Tomasa, Pistonse i sve što oni predstavljaju.
Medžik se u tu priču nije previše petljao, sve dok Tomas na odvratan način nije udario i na njega. Kad je Medžik objavio da boluje od HIV-a, bek Pistonsa neukusnim komentarima ismejavao je bolest jednog od najvećih igrača svih vremena, a to mu ovaj nije oprostio. Medžik je uzvratio udarac objavom nekih pikanterija o Tomasu u knjizi o suparništvu sa Lerijem Birdom, a među ostalim i kako je došlo do toga da Tomas ne bude pozvan u Dream Team ekipe za Olimpijske igre u Barseloni 1992.
Svima je bilo jasno da Tomas zaslužuje mesto u timu, ali ključni igrači stavili su veto. Dejli je pokušao da zadrži svoj autoritet, uporno ponavljajući da je izostavljanje Tomasa bila samo njegova odluka jer je na poziciji pleja imao strašnu konkurenciju u vidu Mulina, Stoktona, pa i Medžika. Ipak svima je bilo jasno zašto Tomas nije dobio poziv.
Dve i po decenije kasnije odlučili su da zakopaju ratne sekire. Bilo je i pre njihovih susreta ali nikada ovako, barem ne javno. Dubokim emocijama nabijenom susretu zaraćenih velikana svedočila je NBA televizija. Bio je to vulkan emocija, pa potoci suza.
“Dopusti mi da prvi govorim. Ovo je veliki dan za mene. Moja žena, otac i majka poručili su mi da konačno sednem s tobom i raščistimo neke stvari. Kad si me nazvao, ni trenutka se nisam dvoumio. Sam sebi sam rekao – idemo to da uradimoi. Eto, sedim ispred tebe s namerom da evociramo uspomene, dane kada smo se sjajno zabavljali i bili veliki suparnici, kada smo zajedno sanjali velike stvari. Ti si moj brat, pa mi dopusti da te zamolim da mi oprostiš i da opet budemo zajedno. Bog je dobar, opet nas je spojio“, u dahu je kazao Medžik sa suzama u očima. Usledio je minutu dugačak zagrljaj i potoci suza sa obe strane.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com