Cela karijera mu je bila kao osvajanje Vimbldona sa vajld kartom u džepu – prepuna faktora iznenađenja koje je spremno čekao na voleje. Goran Ivanišević nije bio specijalan samo zbog pozivnice koja mu je promenila život 2001. Da bi postao nezvanični prvak sveta, najpre je morao da doživi poraze u tri finala, da bude drugi na svetu, odmah iza Samprasa, ali i da izgubi od 591. na listi. Posle trijumfa na Otvorenom prvenstvu Engleske, rekao je da više ne mora nijedan meč u životu da dobije. Skoro da je tako i bilo.
Dok je na događaju HSVC banke zabavljao navijače koji kampuju i ranom zorom staju u red za karte, bilo je jasno zašto sa peharom Vimbldona ulaziš u besmrtnike.
– Prošlo je 16 godina od mog trijumfa, a ovi ljudi pamte sve detalje bolje nego ja. Zato je ovaj turnir kao nijedan drugi. Ej, ljudi spavaju u parku, bude se u 6.00 i onda stoje nekoliko sati u redovima. Najveće mi je zadovoljstvo da na ovom terenu odigram malo tenisa sa njima – priča Goran, za „Novosti“.
Osvrt na dugu karijeru čoveka koji je prošao mnoge ere tenisa – od Mekinroa i Kurijera, preko Samprasa i Agasija, pa sve do Nadala i Federera, skratio je vreme navijačima za još koju razmenu udaraca sa legendom.
– Neko će reći da je ova današnja era tenisa dosadna, a ja ću reći da je neverovatna. Izdominirali su – balkanskim slengom Splićanin napominje da je posle njegovog trijumfa samo Lejton Hjuit 2002. uzeo pehar Vimbldona van „velike četvorke“.
Najdraži su mu bili oni Novakovi.
Njegov pad je počeo prošle godine ovde, a verujem da će sad odavde krenuti uspon. Vidi se da želi, slavio je u Istbornu kao da je osvojio Vimbldon. On je gubio od 117, ja od 591. na svetu. Nema više situacije da neko izgubi set pre nego što izađe na teren. Osetili su svi da Novak nema onu mentalnu snagu, pa kažu, ako je mogao onaj, mogu i ja. Nole nije zaboravio da igra tenis, nema ovo veze sa forhendom ili bekhendom. Kad složi stvari u svojoj glavi, biće to opet super.
Đoković kockice zasad slaže s drugom legendom hrvatskog tenisa.
– Bio sam iznenađen, jer se Mario povukao iz tenisa. Više je u pravno-bankarskom sistemu. Čovek je uzeo godišnji odmor da dođe na Vimbldon. Ali ako gledamo u teniskom smislu ko je i šta je, koliko zna o tenisu, onda to nije iznenađenje. Ančić i Agasi su perfektna kombinacija. Zna Novak dobro šta radi.
Sve je u cilju povratka u šampionsku formu.
Balkan je poseban region, mi smo čudo. Brzo se napalimo na uspehe, brzo i pljujemo kad nekom ne ide. Od zvezda do dna bunara ti trebaju tri sekunde. Koliko te narod digne, toliko te i pojede. Živi živote sportista, veseli se i plače sa njima. Split oseća da sam njihov, i to se nikad neće promeniti. Kad doživiš doček na Rivi, ili kao Nole u Beogradu, možeš da umreš. Da vidim Samprasa da doživi tako nešto u Americi…. Mada, njega nije ni briga za to.
Ivanišević više voli Agasija od Pita, prenose Novosti.
– On mi je možda i najdraži igrač. Nije tipičan Amerikanac, otac mu je Iranac. Mada, ovo je pojedinačan sport, nema veze odakle je ko. Novak razmišlja o tome kako da se vrati tamo gde je bio pre 12 meseci. Da li mu je trener Hrvat, Čeh, Avganistanac, Iranac, nebitno je. Važno je kakva je osoba, zna li nešto o tenisu, može li mu pomoći… Ali, nije naodmet da u timu imaš nekog ko će razumeti balkanski sklop razmišljanja. Koliko god putuješ, uvek moraš da znaš odakle si došao.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com