Luis Enrike je napustio Barselonu, a katalonski klub konačno je i službeno potvrdio ime novog trenera. Ernesto Valverde, iskusni trener Atletik Bilbaoa, igračka i trenerska ikona kultnog kluba, novi je trener Barselone.
Valverdeu je Barselona itekako poznata, jer drugu polovinu 90-ih proveo je kao napadač oba gradska kluba, prvo Espanjola, a onda od ’88 do ’90 i Barselone. Na Kamp Nou osvojio je Kup Kralja i Kup kupova, ali u Krojfovoj sjajnoj ekipi bio je igrač sa klupe. Zato je otišao u Atletik, gde je igrao šest godina.
Bio je prvi izbor za novog trenera Barse i pre tri godine, kada je na njegovom dovođenju insistirao tadašnji sportski direktor Andoni Zubizareta, ali je Valverde ostao u Baskiji, a Tatu Martina je nasledio i Barselonu preuzeo Luis Enrike.
Za Valverdea je navijao novi sportski direktor Barselone i još jedan njegov bivši saigrač Robert Fernandez, zbog čega je bio ispred ostalih kandidata Sampaolija, Komana, Blanka, Oskara Garsije, Euzebija, De Bera i Početina.
Valverde je zaslužio da trenira Barselonu i da mu to bude kruna karijere, jer otkako je teren zamenio klupom, peo se stepenik po stepenik, bez preskakanja, postižući sjajne rezultate sa skromnim (Espanjol) ili klubovima koji su sami sebi nametnuli ograničenja (Atletik).
Kao trener počeo je u Bilbau odmah nakon igračke penzije. Prve četiri godine vodio je mladu ekipu, da bi zatim 2002. postao pomoćni trener seniorske, asistent velikom Japu Hejnksu. Kao vojnik kluba, prihvatio je novu funkciju u rezervnom sastavu, da bi konačno 2003. dobio priliku kao prvi trener i odmah izborio plasman u Kup UEFA. Nakon jednogodišnje pauze, preuzima drugi klub za koji je igrao i u prvoj sezoni nejaki Espanjol vodi do finala Kupa UEFA 2007, koje gubi tek na penale od Sevilje.
Ovakav uspeh skrenuo je na njega pažnju i velikana iz inostranstva, a da je Valverde toga bio vredan, dokazao je u Olimpijakosu, gde 2009. osvaja duplu krunu i simpatije navijača i igrača. Ali, sve to nije bilo dovoljno da dobije traženu povišicu, pa se vratio u Španiju, tačnije u Viljareal, koji ga je doveo kao zamenu za Manuela Pelegrinija, novog trenera Reala.
Valverde je ovde doživeo jedini neuspeh i otkaz u trenerskoj karijeri. Morao je da ode jer je ekipa bila tek na desetom mestu. Ali, uspesima se vratio u poznatom okruženju. U dve godine u Olimpijakosu osvojio je dva grčka prvenstva i jedan kup. Sledilo je pola godine u Valensiji, iz koje je otišao u leto 2013. nezadovoljan što nije izborio plasman u Ligu Šampiona.
Odmah zatim zatvara krug i vraća se u Bilbao. Već u prvoj sezoni drugog mandata u Atletiku, ostvaruje fantastičan uspeh četvrtim mestom u La Ligi i plasmanom u Ligu šampiona preko jakog Napolija. U drugoj sezoni dohvatio je finale Kupa Kralja, koje je izgubio od Barselone. Tri meseca kasnije, u avgustu 2015, svom bivšem i verovatno budućem klubu, osvetio se u velikom stilu, pobedom sa ukupnih 5:1 u Superkupu Španije za prvi trofej Atletik Bilbaa nakon 31 godine.
Razumljivo je zašto Valverde uživa status idola u Baskiji, ali i zašto nije potpisao novi ugovor sa Atletikom ovog proleća. Taj podatak, kao i veliko iskustvo u Španiji i Evropi potvrđuju da ima sve potrebne predispozicije za preuzimanje Barselone. U klubu punom zvezda, Barsa na klupi traži čoveka koji se neće sa njima takmičiti, nego ih savršeno složiti, prenosi Index.
Valverde je upravo takav tip, jer trenersko ime izgradio je ne urlajući na igrače, nego brinući o njima i njihovim potrebama. Ozbiljan je, smiren i čovek od poverenja, koji sopstveni interes ne postavlja ispred klupskog. Fudbaleri koje je vodio puni su hvale za njegove trenerske i ljudske kvalitete, ističu da puno razgovara s njima i da se po tome kako izvrsno poznaje fudbal, vidi da je bio igrač. Veliki plus mu je što ga vole navijači i naravno, što poznaje Barseloninu klupsku filozofiju, stil i školu.
Najbolje ga je opisao Atletikov igrač Mikel San Hose: „Trener je koji neguje tehnički doteranu igru i uvek insistira da njegova ekipa dominira terenom. Podseća me na Del Boskea.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com