Odlazak na Vimbldon nije nimalo jeftin hobi – zato evo vašeg ekonomskog vodiča.
Pre nekoliko meseci u Beogradu je zbog priče o Đokoviću bio sportski novinar britanskog BBC-ja Džonatan Jurejko.
Pomagao sam mu, vodio ga gde treba i tekst je na kraju ispao prilično dobro.
Džonatana sam sreo i u Londonu, pomogao mi je da se snađem i pokazao mi gde je šta.
Jedno veče smo sedeli u pabu i pričali o njegovom boravku u Beogradu.
Najveći utisak na njega su ostavile cene – kaže da je u Srbiji sve jeftino. Cene taksija naročito – a svi znamo da taksi u Beogradu nimalo nije jeftin.
Kada je rekao koliko je ukupno potrošio za tih pet dana, koleginica iz britanskog BBC-ja ga je pogledala u neverici.
Zbog toga vam pravim računicu koliko bi vas koštao dan na Vimbldonu, ako hoćete da gledate Đokovića.
Da, kao što možete da pretpostavite, koštalo bi vas maaalčice više nego njega ti beogradski dani.
Dolazak
Prvo treba doći do Vimbldona, a za to imate više opcija.
Prva i najjeftinija je – peške. Međutim, to znači da ste iznajmili stan ili sobu u blizini Vimbldona, što nikako nije jeftino.
Zakon ponude i potražnje je nemilosrdan, pa što je turnir bliži to je cena veća i može da dostigne i nekoliko hiljada funti.
Druga opcija je metro.
Ja sam smešten u Pedingtonu, koji je na devet kilometara od Vimbldona i do tamo mi treba oko 25 minuta vožnje.
To ispadne oko tri funte u jednom pravcu (oko 400 dinara).
Pedington je u prvoj zoni, a Vimbldon u trećoj, pa je cena metroa nešto veća i toliko bi vas otprilike koštao svaki metro iz centra grada.
Treća opcija je taksi od tridesetak funti ili uber, koji je nešto jeftiniji.
Inače, kad stignete na Sautfilds metro stanicu postoje i ljudi nude taksi za 2,5 funti do kompleksa – ako vas mrzi da šetate desetak minuta.
Dakle, ako izaberemo najoptimalniju opciju, računica glasi oko šest funti do Vimbldona i nazad (oko 800 dinara).
Doduše, na sve ovo treba dodati cenu smeštaja u Londonu, avionsku kartu i vizu, što lako može da izađe i do 2.000 funti (260.000 dinara).
Karte
To je već komplikovanije pitanje.
Cena karte za ulazak u kompleks tokom prve nedelje turnira iznosi 25 funti (3.200 dinara) i kasnije opada.
Zašto opada?
Zato što sa tom kartom možete da gledate samo mečeve na malim terenima na kojima ne postoji rezervacija.
Takvih mečeva u drugoj nedelji gotovo da nema, pa je i cena manja, jer možete samo pred video bim na Henmanovom brdu.
Ipak, i to može biti doživljaj.
Zanimljivo je da cene karata opadaju i u toku jednog dana, pa su tako moja drugarica Milka i njene cimerke predveče ušle u kompleks za po pet funti (700 dinara), iako je tog dana cena karte bila 25 funti.
E, sad, ako želite da gledate Đokovića, onda morate kupiti kartu za Centralni teren ili za keca – ovo su tereni na kojima on uglavnom igra.
U zavisnosti od dana, cene tih karata su od 60 do 225 funti na blagajnama.
Naravno, tu se opet vraćamo na zakon ponude i potražnje, pa su karte na internetu… Malo skuplje.
Za polufinale i finale idu i do 4.000 funti (520.000 dinara).
Hrana
Ni to nije baš jeftino.
Svi odmah pomisle na jagode sa šlagom – one su 2,5 funte (320 dinara) i u plastičnoj činiji koju dobijete ima ih devet ili deset.
Ljudi iz Srbije se često žale da taj šlag baš i nije šlag i preporučuju da se jagode uzimaju bez njega.
Nisam još probao, javiću kakve su obe opcije.
Kakve god da su, prošle godine je prodato 38 tona tih jagoda, navode iz Vimbldona. To je 190.000 porcija.
Druga znamenitost Vimbldona je piće pims – Britanci ga obožavaju, srpski novinari ne podnose, ističući da je „gazirani alkohol sa komadom krastavca unutra“.
Za pims je potrebno izdvojiti 8,5 funti (1.100 dinara), probaću pa ću vam javiti utiske.
Pinta piva – što je nešto manje od pola litre – je oko šest funti.
Kafa je tri funte (390 dinara), espreso i čaj 2,3 (300), sladoled četiri (520), a flašica obične i gazirane vode 1,80 (230).
Kada je reč o hrani, u kompleksu je dele na britansku, svetsku i roštilj i sve je uglavnom oko devet funti (1.100 dinara).
Najjeftiniji su razni sendviči koje možete kupiti za oko četiri funte (520 dinara). Pojedu se u bukvalno pet zalogaja.
Iz Vimbldona ističu da su ove godine povećali ponudu veganske hrane, pa je moguće i dobiti jagode sa veganskim šlagom.
A gde mi jedemo?
Pa, pošto su novinari poznati kao veliki bogataši, uglavnom jedemo van kompleksa, kod Sautfilds metro stanice.
Inače, zvanična statistika kaže da je na Vimbldonu prošle godine prodato 25.165 pica, 77.697 sladoleda, 111.250 kolačića, 155.147 sendviča i 18.843 flaša šampanjca.
Pa vi to preračunajte u zaradu.
Suveniri
Na kraju, valjalo bi kupiti i nešto za uspomenu.
A tu ima od privezaka za pet do devet funti do ogrlice od 3.500 (450.000 dinara).
Najbolja opcija je možda kupovina teniskih loptica koje su ranije korišćene na turniru.
Jednu funtu košta jedna loptica, tri može za tri, a šest za pet funti.
Međutim, postoji ograničenje koje kaže da jedna osoba ne može kupiti više od dve kutijice, tj. šest loptica.
U zvaničnoj prodavnici je uvek kilometarski red na kasi, pun ljudi koji u rukama drže od igle do lokomotive.
Jednako je…
Dakle, teoretski je moguće na Vimbldonu potrošiti „samo“ šest funti za metro i 25 za kartu za kompleks – to je ukupno oko 4.000 dinara.
Ako se na to dodaju jedan sendvič i jagode sa šlagom, cifra skoči do 5.000 dinara za jednu osobu.
A uz privezak kao suvernir – to je već oko 6.000 dinara.
E, sad, ako imate koji milion viška, budite bez brige…
I za njega će se naći mesta.
(BBC News na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com