Toliko dugo su trajale svađe Džona Mekinroa sa sudijama da je Slobodan Živojinović usred četvrtfinala Australijan opena 1985. seo u publiku da uživa u predstavi. Prekrstio je noge, pojeo sendvič, odbio šampanjac… Koliko takvih ispada je Amerikanac imao u karijeri, vidi se iz odgovora za „Novosti“ da se uopšte ne seća tog skeča jugoslovenskog tenisera, ali pamti kako je Novak u onom periodu imitacija sjajno skinuo njegov buntovni lik.
Ponašanje Mekinroa, koji danas radi kao komentator Jurosporta, bilo je drsko kao i voleji kojima je osvajao vimbldonske krune.
– Imao sam toliko incidenata sa sudijama u karijeri da se ne sećam tog sendviča. Bilo je to pre tridesetak godina.
Da je tada postojalo „sokolovo oko“, možda ne biste toliko gubili živce i važne mečeve, kao taj protiv Bobe (0:6 u petom setu)?
– Da je u moje vreme postojao taj sistem, dobio bih 20 odsto više mečeva, ali bih 40 odsto više bio dosadniji.
Je li zato Novakova imitacija pobesnelog Džona bila jedna od zabavnijih? I Agasi je voleo da oponaša vaše ispade?
– Novak je bio dobar u tome, bolji od njegovog trenera Agasija. Baš čudno što to pitate, jer sam skoro sa ženom tražio nešto po „Jutjubu“ i odjednom naletim na scenu gde me Andre imitira usred meča. I zaboravio sam na to, a odradio je dobar posao. Ne tako dobar kao Novak. Za tenis je sjajno to što njih dvojica sad sarađuju.
A za Đokovića? Trenerska klupa je poput kauča kod terapeuta, Novaku je više potrebno da radi na psihološkoj pripremi?
– Evidentno je da ima mnogo toga van terena. Novak je ostvario nešto što niko nije 47 godina. Ali kada je telo tako spremno kao njegovo, bez problema može još nekoliko godina da zadrži dobru formu. Agasi je više tu kao inspiracija koju opet traži. Kad je nađe, kad se mentalno spremi, želeće opet da osvaja sve. Neće nestati tek tako sa velike scene. Premlad je, sa predobrim telom. Ima u njemu još toliko toga.
Hoće li srpski teniser ikad tako dobro imitirati vaše voleje?
– Voleo bih da postoji potreba da me nazove i zatraži moj savet. Ali mislim da se mnogo popravio na mreži. Često se šalio sa mnom: „Oh Džone, moraš da me naučiš to“, ali zaista je postao agresivniji. Učio je od najboljih i postao jedan od najboljih u tom segmentu.
Vidite li sebe u Novaku, i on često plane na sudije?
– Voleo bih da nađem neke sličnosti, ali on je mnogo bolji. Postao je jedan od najboljih u istoriji ove igre. Šta bih dao da sam bio blizu njegovih rezultata, da sam bio tako posvećen fitnesu, dijeti. Volim ga zbog svega što donosi tenisu, pametan je i sjajan za ovaj sport.
o Nagrada za fer-plej igrača godine uvek ide u ruke nekog ko ne viče na sudije, ko je staložen, ko je – Federer?
– Ja ne bih ni voleo to da osvojim, ima mnogo lepših titula. Novak zna da bude džandrljiv i da se žali, ali je naučio kako da se ponaša.
Nekad je dobro iskaliti bes na reketu? Zašto je toliko teško obuzdati emocije na terenu?
– Pitate pogrešnu osobu, ja nisam baš bio dobar u tome. Ali kada bih jednu stvar mogao da promenim u svojoj karijeri, to bi bilo da osećam mnogo više posvećenosti prema tenisu nego brige šta će biti plodovi rada.
Vaš skor od 82 pobede i samo tri poraza iz 1984. i dalje je najbolji učinak u jednoj sezoni?
– Rodžer je imao jednu šansu da me prestigne, s njim se nikad ne zna šta može da postigne. Kao i s Nadalom, pričamo o dvojici najboljih u istoriji. Osvojili su toliko toga da bi čovek pomislio: „Pa to će sad naterati ove mlađe da rade još više“. Ali to se ne dešava.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com