Planom 2020. Međunarodni olimpijski komitet ublažio je uslove za organizovanje olimpijskih igara i budući organizatori neće morati da grade nova, velelepna borilišta za svaki sport, već će mnoga takmičenja moći da održe u starim i renoviranim objektima, a za ona koja im nedostaju moći će da koriste privremene, montažne objekte.
Dosta takvih objekata bilo je u Londonu 2012. a neki od njih se iznajmljuju i šalju širom sveta, slično je bilo i u Riju u kojem je bilo dosta privremenih objekata, ali dosta onih koji je trebalo da služe građanima Rija i njihovim gostima u narednim godinama mogli bi veoma brzo da dožive sudbinu sportskih objekata koji su izgrađeni za Igre u Atini 2004.
Od 24 olimpijska objekta sagrađenih, ili renoviranih poput plivačkog kompleksa, ne koristi se više od decenije, ako ne računamo to da su igrališta stadiona za softbol i bezbol prekrivena šatorima UNCHR-a u kojima izbeglice iz Afrike i Azije mogu da predahnu dok ne nastave svoj put ka zemljama Zapadne Evrope.
Atina je od 15 milijardi dolara utrošenih za organizaciju Olimpijskih igara 2004. oko 10 milijardi potrošila na izgradnju modernih sportskih objekata po tadašnjim olimpijskim standardima. Domaćini igara nisu imali jasan plan kako održavati objekte za sportove koji nisu popularni u Grčkoj (kajakaški slalom, softbol, bezbol, hokej na travi…), ali i održavanje ostalih objekata bilo je preskupo za državu koju je pogodila teška ekonomska kriza, pa su tužnu sudbinu doživeli i centar za vodene sportove, iako Grčka ima i vaterpolo i plivanje i skokove u vodu, pa čak i Olimpijski stadion „Spiridon Luis” na kojem fudbal još samo igraju izbeglice…
Održavanje objekata je izuzetno skupo, a ekonomsku cenu korišćenja ne mogu da plate sve siromašniji grčki klubovi od kojih većina ima sopstvene, skromnije stadione, dvorane i bazene, a to važi i za državu.
I pre, ali i posle Atine, mnogi olimpijski objekti prestali su da se koriste u svrhu za koju su izgrađeni pošto su sa njih otišli olimpijci. Među njima je i teniski centar u Atlanti (1996), koji zaključan propada već dve decenije, kao i „Vodena kocka”, spektakularni plivački objekat sagrađen za Igre u Pekingu (2008), ali on je pretvoren u „akva park” i prepun je posetilaca.
Sada je aktuelno pitanje šta će biti s olimpijskim objektima koje su najbolji sportisti sveta koristili prošlog leta u Rio de Žaneiru. Ni mnogi od njih neće, izgleda, imati bolju sudbinu.
Prvi je zatvoren Olimpijski centar Deodoro, drugi najveći od ukupno četiri, koje su koristili olimpijci u Riju. U njemu su održana takmičenja u 11 sportova, među kojima su bili i kajak na divljim vodama (slalom), biciklizam (Be-Em-Iks), streljaštvo, konjički sport, moderni petoboj, hokej na travi, ragbi 7…
Gradske vlasti Rija sada pokušavaju da sada nađu kompaniju koja će ovaj Olimpijski centar Deodoro pretvoriti u javni sportsko-rekreativni centar i upravljati njime na ekonomskoj osnovi, ali to neće biti nimalo lako jer stanovnici Rija i posetioci ove metropole sve svoje želje za sportom i rekreacijom ispunjavaju na nekoj od lepih plaža i to potpuno besplatno.
Nada da će olimpijski golf teren privući nove goste u Rio je prva propala. Olimpijskom golf centru preti zatvaranje jer broj gostiju koji su ga koristili posle Olimpijskih igara samo kap u moru neophodnom za njegovo uspešno poslovanje.
Najnovija nevolja koja je pogodila olimpijski Rio je problem s „Marakanom”, najčuvenijim fudbalskim stadionom sveta, dakako uz „Vembli”.
Konzorcijum koji čine kompanije „Oderbreht SA” i „AEG” i koji upravlja stadionom od 2013. godine (izuzev u vreme Svetskog fudbalskog prvenstva 2014. i Olimpijskih igara 2016) do sada je zabeležio gubitak od 430 miliona evra tvrdi brazilski „Globo”. Na stadionu izgrađenom 1950. za svetsko prvenstvo u fudbalu i obnovljenom za novi svetski fudbalski šampionat i Olimpijske igre zbog toga se već vide tragovi propadanja, a „Globo” tvrdi da je u „stanju napuštanja”.
Sam teren na kojem su Nejmar i drugovi najzad uspeli da osvoje olimpijsko zlato je dobrim delom spaljen slavljeničkim vatrometom, a ostatak prekriva odavno nekošena trava i korov, sedišta i dobar deo nameštaja je uništen, iz zidova su izvučene instalacije korišćene za televizijske prenose i ostale su rupe s „otkrivenim žicama za struju”, zbog čega često dolazi do nestanka struje. Ceo objekat, tvrdi „Globo” miriše na buđ…
Zbog toga je, piše sajt „inside the games” Državni sud naložio konzorcijumu koji upravlja „Marakanom” da je hitno dovede u red i da nastavi da je održava, a ukoliko to ne učini plaćaće paprene penale – 58.000 evra dnevno.
„Oderbreht SA” i „AEG”, koji su bile i predmet istrage povodom korupcionaške afere i davanja mita nekim brazilskim političarima da bi dobile visoko isplative poslove, prema „Globu” odlučili su da prodaju upravljanje „Marakanom” i ta trenutno pregovaraju s dva moguća kupca – francusko-brazilskim konzorcijumom koji čine „Lagarder” i „BVA” trijumviratom koji čine britanski „CSM”, brazilski „GL eventos” i holandska „Amsterdam arena”…
(Ž. B, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com