Srbija je u četvrtfinalu Dejvis kupa. Za ambicije ovdašnjih teniskih navijača to nije vest, ali glatka pobeda protiv igrača koji predstavljaju budućnost Rusije donela je mnogo više razloga za radost nego što se očekivalo.
Pre svega je to višestruki uspeh za Nenada Zimonjića, novog selektora nacionalnog tima. Vratio je u ekipu Novaka Đokovića, sa Viktorom Troickim prekinuo niz poraza u dublu i uspešno animirao Dušana Lajovića, za brzu i ubedljivu pobedu od 4:1. Naslutili smo i da bi par Zimonjić – Troicki mogao da bude pravo rešenje za ovu godinu, u kojoj šampionska ekipa iz 2010. može ponovo da bude na okupu. Naravno, problematični termini Dejvis kupa čine potpuno neizvesnim učešće najboljih, među kojima i Đokovića, ali baš u takvim okolnostima – koje važe za sve – uz malo sreće bi se moglo do još jednog zapaženog rezultata.
Kao retko kada, bila je ovo pobeda zajedništva tima i publike. Skromniji ambijent od beogradskog bio je mnogo srdačniji, pa je i mukotrpni Đokovićev povratak znatno vredniji. Iako se sreo sa novom povredom, dobro je što je to bilo u Nišu i što se srećno završilo.
Dolazak Španaca u četvrtfinalu izaziva posebne emocije. Ne toliko zbog priželjkivanog susreta Đoković – Nadal, do kojeg lako može i da ne dođe, koliko zbog gostovanja jedne od najuspešnijih teniskih nacija poslednjih decenija. Španija nije samo Rafael Nadal, to je teniska velesila, sa devetoricom u prvih 50 na svetu, sa pet Dejvis kup titula u ovom veku i pet u Fed kupu u poslednjoj deceniji prošlog. Meč Srbija – Španija treba da bude teniski praznik, u kakvim god sastavima.
Sigurno je da će odluke o ekipama i izboru terena biti problem za oba tima. Jer, meč se igra od 3. aprila, na početku sezone šljake, koja je špansko bunjište. Biće to i vreme Nadalovih priprema za osvajanje desetog pehara na Rolan Garosu, što povećava sumnju u njegovo učešće. Nedelju posle završetka mastersa u Majamiju, bilo bi logično da ostanemo na tvrdim terenima, sa nadom da najbolji sastav kompletira Janko Tipsarević, što bio bio veliki dobitak u periodu dok Đokovićevu formu i planove prati neizvesnost.
Što se tiče izbora grada, Niš deluje kao mnogo bolje rešenje nego Beograd. Kada je već dokazano da ni Đokovićevo učešće nije dovoljno da Beograđani bar donekle ispune dvoranu „Aleksandar Nikolić”, najave igranja u preambicioznom prostoru beogradske Arene deluju nezdravo i nerealno. Posebno u odnosu na salu u untrašnjosti Srbije, ispunjenu bučnom i iskrenom podrškom, kakva je u tenisu moguća jedino u mečevima Dejvis kupa.
(Marjan Kovačević, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com