U Njujorku je počeo završni grend slem turnir sezone, na kojem će decenijska nadmoć velike četvorke biti dosad najozbiljnije ugrožena. Prvi put bez Rodžera Federera još od 1999, a sa povređenim Rafaelom Nadalom i Novakom Đokovićem, ulogu favorita i branioca časti ovog fantastičnog kvarteta preuzeće najčešće otpisivani član, Endi Mari.
Škotskoj perjanici britanskog tenisa vetar duva u jedra, jer je u godini prodora na drugo mesto svetske liste gubio jedino od Đokovića, a u poslednja dva meseca je dočekao da i kola ubedljivo najboljeg krenu nizbrdo, pa je drugoj tituli na Vimbldonu dodao i drugo olimpijsko zlato, kao niko pre njega. Kockice su mu se složile i u ličnom životu, obnovom saradnje sa taličnim Ivanom Lendlom, sa kojim je osvojio sve tri grend slem titule u karijeri, a pre svega očinstvom, koje je i njemu donelo unutrašnji mir na terenu. Baš kao prethodno Đokoviću, u periodu dotle neviđene nedodirljivosti.
Uzgred, sve podseća na reprizu olimpijske 2012, kada je Đokovićev neuspeh u Londonu dao krila Mariju za titule u Njujorku i na Vimbldonu, a uz to je i naš as, prvi put od 2011, ugrožen povredom zgloba leve ruke. Čini se da je jedini Marijev problem upravo ta idealna situacija u kojoj se našao, da ga prvi put u karijeri unapred vide kao pobednika.
Iz šireg ugla gledano, Njujork je bio najopasniji grad za veliku četvorku i u godinama kada su musketari harali, držeći sva četiri ugla žreba pod okom. U istoriji ostaje zabeleženo da su za poslednjih 11 i po godina osvojili 42 od 46 grend slem titula, ustupajući samo dva puta mlađima od svojih najmlađih članova (Đoković i Mari). Bilo je to upravo u Njujorku, najpre 2009, kada je 20-godišnji Argentinac Huan Martin del Potro nadigrao Federera u finalu, a potom 2014, u prvom grend slem finalu bez ijednog musketara. Iako je pobednik Marin Čilić imao 25, a poraženi Kei Nišikori 24, oni su tada bili predstavnici novog talasa, od kojeg se očekivalo da konačno sruši branu. Put im je otvorio Stanislas Vavrinka, pobedom u Melburnu početkom iste godine, a zatim i potvrdio fenomenalnom igrom u finalu Rolan Garosa, 2015. Švajcarac se uključio u visoko društvo tek u svojoj 29. godini, ali je mnogo doprineo najavi burnih promena.
Glavni razlog da do njih nije došlo bio je novi uzlet Novaka Đokovića, ovog puta svemirski, u periodu od kraja 2014. do sredine 2016. Najpre sam, a zatim uz preporođenog Endija Marija, ponovo je razvejao nade generacija rođenih 1990. i kasnije da dođu do prvog grend slem trijumfa. Ako su uspesi velike četvorke do kraja 2010. bili zasluge Federera (16) i Nadala (9), uz samo jednu Đokovićevu titulu(2008), narednih pet i po godina poredak je bio: Đoković (11), Nadal (5), Mari (3), Federer (1).
Kraj sezone i raspored prioriteta utiču da najbolji budu u Njujorku najranjiviji. Melburn dolazi posle zimskog odmora, kada su najsvežiji, a Rolan Garos i Vimbldon prati mnogo više adrenalina i medijske pompe u odnosu na opušteniju atmosferu u Kvinsu, kako na tribinama tako i na terenu. Ali, ako pitate kladionice i stručnjake, Novak Đoković i Endi Mari su ubedljivi favoriti, spremni da još jednom odbrane ugled najbolje četvorke u istoriji tenisa.
(Marjan Kovačević, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com