Kada je 2019. kao 24-godišnjak primao nagradu za najkorisnijeg igrača NBA lige, Janis Adetokunbo je zamolio: „Molim vas, sad me više ne nazivajte MVP-jem dok to ne postanem i sledeće godine.“ Kada je godinu dana posle zaista obranio tu nagradu, poručio je: „Ne zovite me MVP-jem dok ne postanem šampion.“
"I try to focus in the moment, in the present, that's humility."
A thread recapping some of the funniest and most genuine soundbites from @Giannis_An34 this postseason. #ThatsGame
Game 6: Tuesday at 9pm/et on ABC pic.twitter.com/scttTUIoUk
— NBA (@NBA) July 20, 2021
I zaista, godinu dana kasnije… U šestoj utakmici finala protiv Finiksa odigrao je istorijsku utakmicu, postigao tačno 50 poena za tačno 50 godina čekanja Milvoki Baksa na drugu titulu prvaka NBA lige.
Njegovo prezime na jeziku plemena Yoruba znači „kruna koja se vratila s druge strane mora“. Kada se vrati kući, bilo u Grčku, bilo u Nigeriju, ispuniće proročanstvo i preko Atlantika doneti najvredniju krunu u košarkaškom svetu.
‘Greek Freak’ daleko je dogurao od siromašnog deteta nigerijskih imigranata koje je prodavalo naočare na ulicama Atene i delilo patike s bratom. A pred njim je još više od decenije karijere. Šakil O’Nil već mu je odavno ustupio svoj nadimak Superman, a sad, kad se svrstao među velikane, počinje lov na najveće svih vremena. Dovoljno je dominantan da o tome može da razmišlja, piše Index.hr.
Ko zna, možda sada zatraži da ga ne zovu šampionom dok ne obrani titulu ili dok ih ne osvoji tri, pet, deset. Večno skromni Janis je sve postigao zato što nikad nije bio zadovoljan onim što je uradio i terao sebe da bude bolji. Titule MVP-ja nisu mu ništa značile dok je u doigravanju godinu za godinom nizao razočaranja i ispadao još u borbi za vrh Istoka, najviše zbog toga što su protivnici uspešno dizajnirali obrane kojima su mu oduzimali najveće kvalitete i naglašavali retke mane.
Janisova životna filozofija
„Kad se fokusiraš na prošlost i sve dobro što si uradio, to je tvoj ego. Kad sam fokusiran na budućnost, to je ponos koji govori da ću nešto uraditi i dominirati. Ali to se ne događa, to nije sadašnjost. Ja ne pokušavam da se usredsredim na trenutak, na sadašnjost. To je poniznost, skromnost, igranje bez opterećenja, s užitkom, na visokom nivou. Imao sam kroz život ljude koji su mi pomogli s tim, ali to je veština koju pokušavam da usavršim. Zasad dobro ide i ne nameravam da prestanem“, rekao je tokom ovog finala.
Bilo je tako lako nabijati mu na nos nedostatak kvalitetnog spoljnog šuta i nesigurnost s linije slobodnih bacanja, prigovarati mu da je igrač samo za regularni deo sezone. Ali više ne.
Postao je prvi košarkaš u istoriji koji je u finalu u proseku postizao više od 30 koševa, 10 skokova, pet asistencija i 60% šuta iz igre. Da, promašio je 12 od 15 trojki, mučio se iz slobodnih bacanja sve do sinoćnje utakmice, kada je na liniji delovao poput Stefa Karija i pogodio ih čak 17 od 19.
Džru Holidej pokazao se kao ključno pojačanje i karika koja je nedostajala, Kris Midlton konačno je skinuo stigmu tipa koji nestaje u doigravanju, Majk Budenholzer napokon je pokazao da nije jednodimenzionalan trener i da kada je po potrebno zna da nadmudri protivnika… Ali Milvoki Baksi ne bi osvojili prvu titulu NBA šampiona nakon 50 godina da nije bilo čoveka kojeg zbog preterano komplikovanog prezimena svi zovu po imenu ili jednostavno Greek Freak.
On nema polarizirajuću harizmu LeBrona Džejmsa, ali nije ni robotski hladan kao Kavaj Lenard. Ne igra s osmehom poput Luke Dončića ili Nikole Jokića, a nije ni emotivni paćenik kakvi su Kevin Durant ili Kajri Irving. Privatno je povučen i porodica mu je najvažnija na svetu. Ne ističe se bombastičnim izjavama ni ludorijama na društvenim mrežama, osim kad je jedanput pratiocima u videu pokazao seks igračku i rekao da nije freak samo na terenu, nego i u spavaćoj sobi, uz negodovanje njegove devojke izvan kadra.
Njega nije bilo briga što druge zvezde teže svetlima Los Anđelesa ili Njujorka. Kad je cela Amerika očekivala da napusti „selendru“ od Milvokija i Bakse koji mu nisu doveli bolje saigrače u borbi za titulu, on je pre početka ove sezone potpisao novi petogodišnji ugovor. I odmah u prvoj sezoni pokazao da je pogodio.
Njega nije bilo briga za svetla L.A.-a i N.Y.-a, koji su mnogim Amerikancima vizija američkog sna. Dečaku koji je punoletstvo t dočekao bez državljanstva u rodnoj zemlji, koji je odrastao u siromaštvu, i ta „selendra“ od Milvokija bila je američki san.
Left is Giannis before the NBA draft.
Right is Giannis now.Goddamn pic.twitter.com/iSektrsdBr
— ⁸𝙖𝙣𝙙𝙧𝙚 (@33643pts) July 28, 2018
Prodavali satove i naočare po ulicama: „Teško je igrati na prazan želudac“
Čarls i Veronika Adetokunbo u Grčku su iz Nigerije stigli 1991. godine, ostavivši sina Francisa kod bake i dede u Lagosu. U Atini dobili još četiri sina, a među njima i Janisa. Sva četvorica su dobila grčka imena i sva četvorica su postala uspešni košarkaši. Tanasis s Janisom igra u Milvokiju, Kostas je do ove sezone bio u Lejkersima, a iduće sezone igraće u Francuskoj, dok je najmlađi Aleks u španskoj Mursiji.
Čarls je u Nigeriji bio fudbaler, a Veronika atletičarka. Po dolasku u Grčku dugo su imali problema u potrazi za poslom pa su preživljavali kako su umeli i znali. Otac je radio kao svestrani kućni majstor, a majka kao dadilja. Janis i braća su pomagali prodajući satove, torbice i sunčane naočare na ulicama.
Janis je imao sedam godina kada je počeo da se bavi košarkom u obližnjem Filathlitikosu, zajedno sa starijim bratim Tanasisom. Uskoro su shvatili da su talentovani i da bi košarka mogla da im pomogne da se izvuku porodice iz bede, ali bili su toliko siromašni da su imali samo za jedne patike koje su braća nosila naizmenično. „Teško je igrati na prazan želudac“, prisetio se jednom Janis, pričajući svoju životnu priču.
Ubrzano je rastao, zadržavajući tananu fizionomiju, ali i razvijajući zapanjujući atleticizam. Pažnju evropskih i američkih skauta privukao je postigavši 50 koševa na utakmici mladih kategorija.
Tek prije drafta je dobio dokumente, a s njima i novu verziju prezimena
Sa 16 godina upao je u prvi tim Filathlitikosa, a dve godine kasnije izabran je na NBA draftu 15. pikom prve runde. U prvu ligu nije mogao jer su roditelji i dalje formalno bili ilegalni imigranti, pa ni on nije imao papire. Tek tada, pre odlaska u SAD na draft, Janis je službeno dobio grčko državljanstvo i pasoš, prezime Adetokunbo prilagođeno je grčkom alfabetu, a zatim transkribovano u englesku verziju koju danas nosi uz ime.
Onako mršav, nije delovao ni izbliza spremno za NBA, zbog čega su ga mnogi preskočili. Ali od njegovog potencijala išla je svima voda na usta.
Ni Baksi nisu mogli da zamisle u kakvo će se čudovište Janis razviti. Kad su ga draftovali, bio je visok 203 centimetra, ali su tokom sezone shvatili da i dalje raste. Tog leta je imao 210 cm. Dok se razvijao i rastao, isprobavali su ga na svim pozicijama, čak ga i zamišljali kao startnog plejmejkera u budućnosti. Ali kad je počeo da raste i u širinu, postalo je jasno da mu budućnost leži na visokim pozicijama.
Na početku je igrao dvojku i trojku, isprobavali su ga kao plejmejkera, a poslednjih godina u dominantnu silu se pretvorio igrajući krilnog centra. Proglašen je igračem koji je najviše napredovao 2017., dve godine kasnije prvi put je postao MVP, a onda uz obranjenu titulu najkorisnijeg igrača dobio i nagradu za najboljeg defenzivca. Njegova svestranost krug je zatvorila u finalu protiv Finiksa jer Baksi su najbolji bili kada bi Greek Freak igrao čistu peticu, okružen šuterima.
Njegova verzija Euro stepa, kada punom brzinom u kontri od linije za trojku u dva koraka uz promenu smera dođe do koša, nije samo gotovo nezaustavljiva nego i noćna mora za svakog odbrambenog igrača koji mu se nađe na putu. Naravno, tako mu je teže da dominira protiv dobro dizajnirane, postavljene, fokusirane obrane, ali kada u startu prima loptu blizu koša, skoro je jednako ubitačan.
Može se diskutovati o tome da li je Janis Adetokunbo najbolji igrač današnjice, ali svakako je najdominantniji. I to već godinama. Ali sada su mu Baksi konačno omogućili prave saigrače, koji ovaj put nisu popucali pod pritiskom. Otvorio im se i žreb, pa su u finalu Istoka izbegli Filadelfiju, a do finala sa Zapada nisu stigle ni sile iz Los Anđelesa ni prvi nosilac Juta.
Sve se poklopilo i Janis je sa 26 godina došao do samog vrha. Poređenja radi, i Majkl Džordan i LeBron Džejms prvi prsten su osvojili s 27. Ta paralela nije nužno najava njegovog uzleta prema tronu najvećeg svih vremena, ali svakako je upozorenje svima na to koliko još ima vremena pred sobom da dominira NBA ligom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com