Podsećajući na dobrog studenta u naočarima, Davor Štefanek nimalo ne liči na rvača grčko-rimskim stilom koji je u nezaboravnom finalu olimpijskih igara u Riju savladao snažnog Jermenina Mirgana Arutunjana.
Dok Suboticom šiba snažan vetar, vidimo ga kako prilazi drhteći. Kasni već pola sata i bojimo se da zlatni momak nije dočekao jutro na nekom od salaša. Nekada je Davor umeo da iz kafane stane na strunjaču i njegov boemski život umalo da ga iz sporta preseli u tamburaše.
– Nije me srušio Jermenin, ali me oborio virus – kaže nam Davor ulazeći u sportsku dvoranu. Dobio je visoku temperaturu neposredno posle venčanja i smejući se kaže da je to znak da će mu njegova najsjajnija životna medalja, njegova Dolores, izbaciti sve dečačke bubice iz glave.
Vidimo da Davor nema ništa protiv takve bračne terapije. Pratimo ga dok vozi „audi 6”. Odlazimo ka porodičnoj kući Štefanekovih, gde je jedna soba ispunjena gomilom medalja i pehara. Trofejna soba podseća na muzej srpskog rvanja.
U dvorištu je parkiran novi „fijat 500L” koji je dobio kao državnu nagradu za osvojenu medalju. Automobil je poklonio svojoj majci Đenđiki.
Iako otac Damir pobedonosno kaže da su Štefanekovi poznati po tome što 150 godina prave samo mušku decu, ispostavlja se da su ključne osobe koje su vraćale Davora na strunjaču zapravo – žene.
Bila je to najpre doktorka koja je otkrila da budući šampion boluje od epilepsije, ali ga je podržala da nastavi sa treninzima.
Potom je to bila majka koja ga je ohrabrivala da se bori, iako je razmišljao da odustane od vrhunskog sporta i luta ravnicom. I, konačno, Dolores je bila je ta koja ga je podržavala tokom napornih priprema i mečeva.
(Dragan Todorović i Aleksandar Apostolovski, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com