Toliko puno novca bilo je „na stolu“ da su i vrapci znali da će do dogovora između Adama Silvera, komesara NBA i predstavnika Udruženja igrača sigurno doći dan pre isteka roka. Za razliku od pravih radnika i njihove teške i neizvesne borbe za puko preživljavanje u sukobu sa poslodavcima, ovde je reč o odmeravanju milionera (igrači) i milijardera (vlasnici klubova) u osvajanju većeg dela „kolača“.
Da se pregovarači kojim slučajem nisu dogovorili onda bi se krenulo putem ka obustavi rada i ogromnim gubicima u zaradama na obe strane.
Novi sedmogodišnji ugovor potpisaće se naredne godine, ali se već sada zna gotovo sva njegova sadržina.
Već deceniju prosečna primanja svih „neposrednih proizvođača“ u NBA ubedljivo su najveća u odnosu na iste takve plate u preostale tri glavne lige u SAD – NFL (američki fudbal), MLB (bezbol) i NHL (hokej na ledu). Čak i za NBA povećanje će biti ogromno – sa ovogodišnjih pet miliona evra u sezoni 2017/18 prosečni „lični dohodak“ porašće na nešto više od osam miliona evra!
Kapu su nakrivili i košarkaši pošto su napravljeni i novi „platni razredi“. Do sada su igrači sa stažom od sedam do devet godina maksimalno po sezoni mogli da dobiju 25.500.000 evra, a oni sa deset i više godina vojevanja pod obručima 29.700.000 evra.
Po novom ovi prvi će moći da računaju na 32, a drugi čak na 36,5 miliona evra po sezoni. Sa skalom uvećanja za svaku narednu godinu to opet znači da će zvezde poput Lebrona Džejmsa, Kevina Duranta ili Krisa Pola, kao slobodni agenti 2017. petogodišnje ugovore potpisivati na oko 200 miliona evra.
Za 21 godinu liga je od američkog takmičenja lokalnog značaja postala prepoznatljivi profitabilni proizvod gotovo u svakom kutku sveta.
Ograničenje sume novca koju jedan klub može da izdvoji za plate igrača („salary cap“) NBA je uvela 1984/85. Tada je ona iznosila osam miliona evra (uračunata je inflacija), danas je 90, a u prvenstvu 2017/18 biće najmanje 101 milion evra.
U tim prapočecima pravog posla (igračko umeće nikad nije dolazilo u pitanje) najbolje plaćeni košarkaš bio je Irvin „Medžik“ Džonson, perjanica Lejkersa i čuvenog „šoutajma“ sa 5.600.000 evra, dok je početnik, sa imenom i prezimenom Majkl Džordan, na blagajni Čikaga dobio 1.250.000 evra.
A u 2016/17 najplaćeniji je Džejms (Klivlend) sa 29.700.000 evra, desetoplasirani Demijan Lilard (Portland) prihodovaće 23.300.000 evra, na poziciji broj dvadeset Entoni Dejvis (Nju Orleans) dobiće 21.200.000 evra, pedesetoplasirani Džon Vol (Vašington) 15.100.000 evra, itd.
Stari kolektivni ugovor koji je na izdisaju potpisan je 2011. Posle dugotrajnog natezanja, čak tolikog da je uobičajeni početak sezone sa kraja oktobra morao da bude pomeren za kraj decembra, dok je prvenstvo sa 82 meča skraćeno je na 66.
Čini se da je baš tada i naučena lekcija da se nešto slično ne sme više nikada ponoviti. Od te godine vrednost klubova se iz sezonu u sezonu vrtoglavo uvećavala. U poslednjih pet godina čak za 240 odsto, dok su u istom periodu plate porasle samo za devet odsto.
Primera radi u odnosu na procenu vrednosti svih 30 NBA klubova koju je 2013. uradio list Forbs, u 2014. došlo je do uvećanja od čak 74 odsto!
Ili, jezikom brojki – klub u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu tada je prosečno vredeo 847.500.000 evra . I još: u istraživanju 2013. samo su tri ekipe preskočile granicu od milijardu dolara, dok je danas prosečna vrednost NBA kluba nešto veća od milijardu dolara (oko 963.000.000 evra po jučerašnjem kursu).
Ovoliki skok svega sa zaštitnim znakom NBA najveće uporište ima u skoro tripliranom novom tv – ugovoru koji je počeo da se primenjuje od ove sezone. Liga će u narednih devet godina po sezoni od tv mreža ESPN (u vlasništvu Volta Diznija) i TBS (vlasnik Tajm Vorner) dobijati oko 2.550.000.000 evra ili 186 odsto više nego ranije…
Rezultati jučerašnjih utakmica: Majami (Vajtsajd 26 poena i 22 skoka) – Indijana (Džordž 22 koša i sedam skokova) 95:89, Orlando (Gordon 33 poena i sedam skokova) – L. A. Klipers (starteri postigli ukupno 96 koševa) 108:113, Filadelfija (Kovington 26 poena i 12 skokova) – Toronto (Derouzen 31, a Lovri 20 koševa) 114:123, Vašington (Vol 25 poena, 10 asistencija, osam izgubljenih i sedam osvojenih lopti, šest skokova, Gortat 16 koševa i 12 skokova, Bil 20 poena i devet asistencija) – Šarlot (Batum 20 poena, osam asistencija, pet skokova, Voker 17 poena i devet asistencija) 109:106, Bruklin (Bogdanović 23, Klipatrik 22 a B. Lopez 20 poena) – L. A. Lejkers (Vilijams je sa 16 koševa bio najbolji strelac u timu) 107:97, Hjuston (Harden „tripl – dabl“ sa 15 poena, 14 asistencija i 11 skokova) – Sakramento (trener odmarao Kazinsa) 132:98, Juta – Oklahoma (Vestbruk 27 koševa, šest skokova po pet asistencija i izgubljenih lopti) 109:89, Dalas – Detroit (nije igrao Boban Marjanović) 85:95, San Antonio (Leonard 26 poena i šest asitencija, P. Gasol 17 koševa, 13 skokova i šest asistencija, trener odmarao Oldridža) – Boston (Bredli 25 koševa i 10 skokova), Memfis (Danijels 20 poena, M. Gasol 17 koševa i 11 skokova) – Klivlend (trener odmarao Džejmsa, Irvinga i Lava) 93:85.
(Ratko Pavlović, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com