Oduzimanje Kataru domaćinstva Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. godine u ovom momentu još nije realno, kaže za Sputnjik dugogodišnji sportski novinar Vladimir Stanković, autor knjige „Montevideo, Bog te video“.
Argentinska televizija „TNT sports“ objavila je da nakon hapšenja bivšeg šefa Evropske fudbalske unije (UEFA) Mišela Platinija, Međunarodna fudbalska federacija (FIFA) razmatra mogućnost da oduzme Kataru pravo održavanja Svetskog prvenstva 2022. godine.
FIFA, navodno, održava „tajne sastanke“ na kojima se razmatra moguća zamena za domaćina turnira u Kataru, javila je argentinska televizija.
Sprema li se rotacija
Ukoliko bi FIFA donela takvu odluku, morala bi da prizna da je ceo proces izbora Katara bio nezakonit i nelegalan, a zna se da se „sopstvena krivica najteže priznaje“, smatra Stanković.
A dok se ne oglasi FIFA, informaciju o oduzimanju domaćinstva Kataru trebalo bi primiti i prihvatiti kao glasinu sa manje ili više osnova.
„Vidim da svetska štampa još to nije uzela kao glavnu temu dana, tu i tamo se nagoveštava da bi moglo da dođe do neke vrste rotacije i da se prvenstvo 2022. igra u SAD, Kanadi i Meksiku, a da bi Katar, eventualno, mogao da bude domaćin 2026. godine“, kaže Stanković.
On dodaje da su to, za sada, samo spekulacije, ali da verovatno ima nekakvih indicija na osnovu kojih se tvrdi da bi moglo doći do „rotacije“ Mundijala 2022. i 2026.
Sagovornik Sputnjika podseća da je Svetsko prvenstvo 1986. godine trebalo da se održi u Kolumbiji, ali je ta zemlja, tri godine uoči početka Mundijala, zbog ekonomske krize odustala od organizovanja najvećeg svetskog sportskog događaja, pa se organizacije prihvatio Meksiko.
Dug spisak novih „domaćina“
Ukoliko bi Kataru bila oduzeta organizacija Svetskog prvenstva, to po svetski fudbal ne bi imalo neke ozbiljnije posledice, jer bi se verovatno našla zemlja koja ima odgovarajuću infrastrukturu, smatra Stanković.
A takvih zemalja ima, dodaje naš sagovornik, pogotovo onih koje su u neposrednoj prošlosti organizovale velika takmičenja i mogle bi u kratkom roku, od tri godine, da se spreme za prvenstvo.
Među njima su Nemačka i Francuska u Evropi i, na kraju krajeva, i Rusija, mada Stanković ne veruje da bi Mundijal mogao dva puta zaredom da se odigra u istoj zemlji. Takođe, prvenstvo bi se moglo odigrati i u tri severnoameričke države.
„Znamo da u Americi koja je imala Mundijal 1994. postoje odgovarajući stadioni i infrastruktura, tako da bi se alternativa našla i to bi bio manji problem. Veći problem bi bio Katar, koji bi u tom slučaju, verovatno, tražio obeštećenje za ogromna ulaganja koja je do sada imao. Katar konstruiše nekoliko stadiona, troškovi su ogromni i sad je pitanje šta bi od toga moglo da se dokaže na sudu i šta bi moglo da se naplati“, kaže Stanković.
Međutim, za sada je reč samo o spekulacijama i trebalo bi sačekati da se FIFA zvanično oglasi, zaključio je Stanković.
Vasionski troškovi
Prema procenama, troškovi Katara za organizaciju Svetskog prvenstva trebalo bi da dostignu cifru od 200 milijardi dolara. Katarski ministar finansija Ali Šerif Al-Emadi izjavio je u februaru 2017. da njegova zemlja troši 460 evra nedeljno na izgradnju neophodne infrastrukture za Svetsko prvenstvo 2022.
Al Wakrah Stadium is looking awesome! Inspired by the late British-Iraqi architect Dame Zaha Hadid, the design is inspired by the sails of traditional dhow boats – in tribute to Al Wakrah's seafaring past. pic.twitter.com/zJIUezjEuk
— SC News (@roadto2022news) February 3, 2019
Francusko finansijsko tužilaštvo privelo je pre dva dana nekadašnjeg najboljeg fudbalera sveta Mišela Platinija, jer istražuje navodna „aktivna i pasivna dela podmićivanja službenika“ u vezi sa dodelom domaćinstva Mundijala Kataru.
Katar je u decembru 2010. godine, u vreme kada je Platini bio na čelu UEFA, dobio domaćinstvo Svetskog prvenstva iznenađujućom pobedom, s obzirom na nedostatak interesovanja lokalne publike, ekstremne vrućine koje vladaju u tom regionu i nizak kvalitet fudbala u toj zemlji.
Francuski mediji prenose da je Platini ispitan u vezi sa navodnom večerom u Jelisejskoj palati 23. novembra 2010. godine, na kojoj je bio sa tadašnjim predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem, princom Katara Tamimom bin Hamadom el Tanijem i tadašnjim premijerom Katara Hamadom bin Jasemom el Tanijem, kao i u vezi sa tim zbog čega je promenio mišljenje da umesto za SAD glasa za arapsku zemlju.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com