Zlatan Ibrahimović i u 40. godini dominira na terenu i puni golove u Serie A kao nekada, a uz to je neverovatnim samopouzdanjem i mentalitetom iz učmalosti podigao i svoje saigrače iz Milana. Svi su za jedan nivo bolji nego pre, a to se lako dâ proveriti ako pogledate njihove rezultate ili jednostavno neku utakmicu. Tada će vam biti jasno koliki je Zlatan vođa.
Mnogi se pitaju kako je moguće da i dalje igra u ovakvoj formi? Za to su zaslužni balkanski mentalitet i snaga koji su ga krasili tokom cele karijeru, a Zlatan se toga nikada nije stideo.
Nedavno je objavio fotografiju iz mladosti na kojoj je u društvu dede i napisao:
– Balkanski koreni.
Švedski napadač nikada nije ni skrivao svoje korene iako je rođen u Malmeu otac Šefik poreklom je iz Bijeljine, a majka Jurka Gravić iz sela Prkosa u severnoj Dalmaciji.
Ali, njegovo detinjstvo bilo je jako teško. Majka i otac su se rano razveli pa je on zajedno s tri brata i dve sestre ostao da živi kod majke. Porodica je živela u siromaštvu, njegova majka je radila ceo dan kako bi prehranila decu pa je zbog toga Zlatan svakodnevicu provodio na ulici. Ostala deca su ga osuđivala jer je Balkanac i zbog toga je često učestvovao u tučama, ali to razdoblje života bilo je bitno za njega. Razvio je svoju narav, temperament i ličnost, ono što ga krasi kroz celu karijeru.
– Moj Zlatan je Bošnjak jer sam i ja Bošnjak, i to onaj sa dna kace. Puno sam uložio u njega još dok je bio dete. Bio sam strog, ali me on slušao sve vreme. Uz moju pomoć počeo je da šutira loptu s četiri godine i odmah se videlo da se razlikuje od druge dece jer je baratao loptom jako dobro. Svi su već tada govorili da će on biti uspešan fudbaler – rekao je jednom prilikom Šefik Ibrahimović.
Živeo je u naselju Rosengard u Malmeu, a fudbal je počeo da trenira u tamošnjem klubu Malme BI. Bio je nestašan i živahan kao dete, a to baš nije odgovaralo imućnim roditeljima dece koja su trenirala s njim. Prozivali su ga ‘Balkancem’ koji loše utiče na njihovu decu pa je često dobijao ispisnice iz klubova. Igrao je još za BK Flag i FBK Balkan, a onda ga je ‘skenirao’ Malme. Bilo je to za njega ispunjenje snova, dokaz da vredi, dokaz da su se naporni treninzi isplatili. Slobodno vreme provodio je s loptom u nogama, kopirao trikove brazilskog Ronalda pa oduševljavao publiku na utakmicama.
Dok je on uživao u fudbalu u Švedskoj, na Balkanu je besneo rat, a sam Ibrahimović priznao je da mu nije bilo jasno šta se događa. Ostao je i bez bake koja je poginula u bombardovanju Hrvatske.
– Rat je bio čudna stvar. Nisam znao ništa o njemu. Nije mi bilo jasno zbog čega su mama i sestra obučene u crninu. To je bilo zbog bake koja je poginula u jednom bombardovanju u Hrvatskoj. Svi su bili tužni osim mene, mene nije bilo briga da li je neko Srbin ili Bošnjak ili šta već – prisetio se sam Zlatan u svojoj autobiografiji.
Zlatan had to bury his brother who died after a long illness. Rest in peace condolences to the big man and his family pic.twitter.com/rTo1XLS2yO
— Oh My Goal (@OhMyGoalUS) April 16, 2014
Ibrahimović je u međuvremenu postao jedan od najboljih fudbalera na svetu, u biografiju upisao brojne evropske velikane, ali od 2014. godine ništa nije bilo isto. Izgubio je brata Sapka koji je preminuo nakon duge i teške bolesti u 41. godini. Od slične bolesti su preminula dva švedska fudbalera, a sve to ga je emotivno slomilo.
Te iste godine je osmi put osvojio nagradu za najboljeg švedskog igrača.
– Šta reći nakon osvajanja ove nagrade? Nemam šta toliko da dodam, jer ove nagrade govore same za sebe. Još uvek živim svoj dečački san kada je fudbal u pitanju. Sve ove nagrade koje sam dobio i koje još uvek dobijam dokaz su da je neko učinio nešto dobro i da je dobar u onome što radi – pričao je Zlatan 2014. godine pa nastavio:
– Ali sve palo u senku onoga što se dogodilo Klasu i Pontu, a ja sam imao brata koji je takođe preminuo u sličnim okolnostima. Dakle, postoji život pored ovog (fudbalskog života) koji je mnogo važniji. Neka počivaju u miru.
Mnogi se pitaju šta bi bilo sa reprezentacijama Bosne i Hercegovine ili Hrvatske da je Zlatan zaigrao za njih, ali je on otkrio da ga o tome niko nikada nije kontaktirao, te je obukao žuti dres Švedske u kome je postigao rekordna 62 gola u 116 nastupa.
– Nikad me niko nije pitao o igranju za Hrvatsku ili BiH, rođen sam u Švedskoj i 100 posto sam Šveđanin. Osećam se Balkancem, govorim materinji jezik kod kuće, mama mi je Hrvatica, tata iz BiH, zadržao sam taj temperament i mentalitet i ne mogu to sakriti – rekao je nekoliko puta.
Igrao je za Ajaks, Inter, Juventus, Milan, Barselonu, Mančester Junajted, LA Galaksi i gde god je došao, ostavio je trag. Ali i dalje je teško shvatljivo i neverovatno da neko ovako igra u 40. godini. Naravno, više se ne može osloniti na brzinu, ali i dalje je jak kao bik. Može da zagradi loptu, dobiće skoro svaki duel, a o skoku da i ne pričamo. I tako će još dugo. Koliko, samo Ibra zna. Nama ostaje da gledamo i uživamo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com