Kad nas progone utvare nemaštine i nemoći
Ranije su me, dok nisam pobegao, mučile pomalo svaki dan, a sada, kad samo one znaju gde sam i kako mi je, slede me u snovima.
Ranije su me, dok nisam pobegao, mučile pomalo svaki dan, a sada, kad samo one znaju gde sam i kako mi je, slede me u snovima.
Građani Kosova širom EU tražili azil
„Ne radim to zbog luksuza, štednje ili godišnjeg odmora, već samo da zaradim novac koji mi treba da bih preživela.“
I sada svoje znanje, kao svojevrsni resurs, stavljaju u službu privrednog i kulturnog razvoja drugih država. I to kao građani drugog reda.
„Ma šta kažeš? Miriše ti Beograd? Keve ti? Pa ti si totalno odlepio, jebeš mi sve. Ovde, brate, smrdi kao u buvari. Smrdi na raspad i trulež. Smrdi na sirotinju i muku. Kakav tvoj miris, kakvi bakrači. Nemoj da me zajebavaš, molim te.“
Treća generacija zauvijek gubi domovinu, kulturu, jezik i običaje svojih đedova, a uzrasta, k’o čvrsto, visoko i razgranato stablo, australskog, gam drveta, pripadnost novoj zemlji. I to je to.