Republikanac Donald Tramp pobedio je na predsedničkim izborima u SAD u Severnoj Karolini, jednoj od sedam ključnih saveznih država, čime je povećao broj obezbeđenih elektorskih glasova na 230, objavila je agencija Asošiejted pres.
Severna Karolina je prva od sedam „kolebljivih država“ u kojoj je AP proglasio pobednika, pošto je trka u svakoj od njih veoma tesna.
Pobedom nad kandidatkinjom demokrata Kamalom Haris u Severnoj Karolini, Tramp sada ima više opcija za dolazak do 270 elektorskih glasova, koliko mu je potrebno za povratak u Belu kuću. Ipak, on i dalje mora da osvoji najmanje jednu od tri ključne države Srednjeg Zapada (Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin).
Da bi postala predsednica, Haris mora da pobedi i u Pensilvaniji (19 elektora) i u Mičigenu (15) i u Viskonsinu (10) ako ne napravi iznenađenje u nekoj od preostalih „kolebljivih država“ (swing states), među kojima su još Nevada (6), Džordžija (16) i Arizona (11).
Prema projekcijama Asošiejted presa, Tramp je do sada pobedio u 24 od 50 saveznih država na predsedničkim izborima u SAD, a Kamala Haris u 14.
Dosadašnjim pobedama Tramp je obezbedio 230 elektorskih glasova, a Haris 192. Za pobedu na izborima potrebno je da kandidat osvoji 270 od 538 elektorskih glasova.
Prema projekcijama Asošiejted presa, bivši predsednik Tramp pobedio je u saveznim državama Teksas, Florida, Ohajo, Severna Karolina, Indijana, Tenesi, Kentaki, Južna Karolina, Misuri, Alabama, Luizijana, Ajova, Kanzas, Arkanzas, Oklahoma, Ajdaho, Juta, Montana, Severna Dakota, Južna Dakota, Nebraska, Vajoming, Misisipi i Zapadna Virdžinija.
Haris, potpredsednica SAD, pobedila je u Kaliforniji, Njujorku, Ilinoisu, Nju Džersiju, Vašingtonu, Masačusetsu, Koloradu, Oregonu, Merilendu, Konektikatu, Nju Meksiku, Roud Ajlendu, Vermontu, Delaveru, i u Distriktu Kolumbija (glavni grad Vašington).
Nijedan od tih rezultata ne predstavlja iznenađenje.
Teksas, Florida i Ohajo, ranije uglavnom „kolebljive države“ koje su imale znatan uticaj na ishod izbora, ovaj put nemaju takav značaj jer je Tramp u sve tri bio ubedljiv favorit.
Značaj Teksasa i Floride je u tome što su to države sa najvećim brojem stanovnika posle Kalifornije. U Teksasu se bira 40 elektora, a na Floridi 30.
Ohajo se tradicionalno smatra značajnim jer su stanovnici te države Srednjeg Zapada glasali za pobednika na svim predsedničkim izborima od 1900. godine, osim u tri navrata – 1944, 1960. i 2020. godine. Uz to, Ohajo ima i takoreći sudbonosan značaj za republikance pošto nijedan njihov kandidat za više od 150 godina postojanja stranke nije pobedio na predsedničkim izborima bez osvajanja te savezne države.
Glasači se nisu opredeljivali direktno za Haris (60) ili za Trampa (78), već su birali elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Taj čin je formalnost, zato što elektori u decembru gotovo bez izuzetka glasaju za kandidata koga su predstavljali na izborima – ove godine za Haris ili Trampa. Zbog toga je pobednik izbora poznat čim se prebroje glasovi.
U svakoj od 50 saveznih država bira se onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, dok Distrikt Kolumbija daje tri člana elektorskog koledža. Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com