Beloruski aktivista Andrej Gnjot najavio je da će sledeće nedelje najvišim zvaničnicima Srbije predati apel više od 700 svetskih i srpskih stvaralaca, umetnika i intelektualaca koji traže da on ne bude izručen Minsku i da bude oslobođen.
Dva dana pošto je Apelacioni sud u Beogradu objavio da je ukinuo rešenje Višeg suda o izručenju Gnjota Belorusiji i da je predmet vratio na ponovno odlučivanje, taj borac za demokratiju i novinar objavio je da je u Srbiji „i dalje zarobljenik, bez prava da napušta iznajmljen stan na više od sat vremena“.
„U toku naredne nedelje planiram da iskoristim tu kratku dozvoljenu šetnju da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, kao i premijeru Milošu Vučeviću, ministarki pravde Maji Popović i ministru kulture Nikoli Selakoviću zvanično uručim otvoreno obraćanje više od 780 svetskih i srpskih stvaralaca, umetnika i intelektualaca koji traže da budem oslobođen“, naveo je Gnjot u saopštenju poslatom medijima.
Gnjot je naveo da će taj apel zvanično predati Vučićevom kabinetu u ponedeljak i dodao da mu je nekoliko potpisnika iz Srbije najavilo da će mu pružiti podršku ličnim prisustvom.
Potpisnici apela pozivaju srpske vlasti da spreče izručenje Gnjota Belorusiji, uz ocenu da mu tamo preti zatvor, mučenje, čak i smrtna kazna.
U apelu se navodi da je Gnjot „gonjen od beloruskog autoritarnog režima“ zbog snimanja dokumentarnih snimaka tokom protesta u Belorusiji 2020. godine i snimanja apela sportista za slobodne i poštene izbore.
„Andrej je uhapšen u Srbiji 2023. godine po osnovu poternice Interpola, koju je izdala beloruska vlada. To je taktika koju režim (Aleksandra) Lukašenka koristi za progon prodemokratskih aktivista širom sveta. Iako je Interpol kasnije povukao poternicu, Srbija nije oslobodila Andreja. Međunarodne organizacije za ljudska prava priznale su Andreja kao političkog zatvorenika“, navodi se u apelu.
Međunarodna organizacija Amnesti internešenel ukazala je da međunarodno pravo zabranjuje mučenje i nečovečno postupanje i da Srbija mora da pruži zaštitu Andreju Gnjotu, navodi se u apelu.
Među potpisnicima apela su glumica i predsednica Evropske filmske akademije Žilijet Binoš, režiseri Pedro Almodovar, Vim Venders, Ken Louč, Kiril Serebrenjikov, Jasmila Žbanić, Srđan Dragojević, Janko Baljak, Slobodan Skerlić, Stevan Filipović, glumci Branka Katić, Gordan Kičić, Boris Isaković, Uliks Fehmiu, Branislav Trifunović, pisac Vladimir Arsenijević.
Apelacioni sud je u sredu objavio da je ukinuo prvostepenu odluku Višeg suda iz maja i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, uz obrazloženje da se „izjavljenim žalbama osnovano pobija zakonitost i pravilnost odluke prvostepenog suda“.
„U konkretnom slučaju, odluka prvostepenog suda doneta je na osnovu nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz kojeg je proistekla i bitna povreda odredaba krivičnog postupka. U obrazloženju prvostepenog rešenja nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni koji su izneti su u potpunosti nejasni, a istovremeno i međusobno protivrečni“, naveo je Apelacioni sud u obrazloženju, objavljenom u sredu.
Izručenju Gnjota Belorusiji protive se brojne nevladine organizacije i aktivisti, koji između ostalog ukazuju da je režim beloruskog predsednika Lukašenka „jedan od najokrutnijih i najrepresivnijih na svetu“, da politički zatvorenici u toj zemlji trpe dugotrajne kazne u teškim uslovima, i da su neki izgubili i život u zatvoru.
Evropski pokret u Srbiji je pre mesec dana pozvao sve građane, nevladine organizacije i medije da podrže borbu Gnjota „za život i slobodu“, navodeći da je praksa proterivanja i izručenja, koju praktikuje aktuelna vlast Srbije, u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama i domaćim zakonima.
Gnjot je u oktobru 2023. uhapšen na aerodromu u Beogradu, po u međuvremenu ukinutoj poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija. U beogradskom Centralnom zatvoru proveo je sedam meseci, a od 5. juna je u kućnom pritvoru.
Minsk tereti Gnjota za utaju poreza, dok on te optužbe opisuje kao lažne i tvrdi da je reč o „sistemskom mehanizmu gonjenja“ protivnika režima.
Gnjot je jedan od nekoliko stotina hiljada građana Belorusije koji su učestvovali u masovnim demonstracijama 2020. godine, osporavajući pobedu Lukašenka na predsedničkim izborima. Zapadne zemlje ne priznaju rezultate tih izbora, a Evropska unija je uvela sankcije Minsku zbog represije nad učesnicima postizbornih demonstracija.
Osnivač je Slobodne asocijacije sportista (SOS) koju Lukašenkov režim tretira kao ekstremističku organizaciju. Otvorenim pismom, koje je potpisalo više od 2.000 beloruskih sportista i sportskih predstavnika, ta organizacija je tražila poništavanje izbora 2020. godine, ostavku Lukašenka i slobodu za sve uhapšene tokom masovnih protesta.
Kada je Gnjot u junu 2021. dobio sudski poziv bez potpisa, u kojem se od njega traži da „kao svedok“ dođe u istražni biro Belorusije, advokati su mu savetovali da napusti Belorusiju jer takvi pozivi ukazuju da vlasti žele da ga uhapse. U Srbiju je, kako je ranije rekao, došao poslovnim povodom iz Tajlanda, gde je bio u egzilu.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com