Uprkos sve većim pozivima na ostavku, francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) „treba da završi svoj mandat“ kako bi izbegao „veliku institucionalnu krizu“, ocenio je njegov prethodnik, socijalista Fransoa Oland (Francois Hollande).
Oland je u intervjuu za list Uest-Frans (Ouest-France) ponovio da se protivi novom raspuštanju parlamenta.
„Zalažem se za poštovanje rokova“, rekao je Oland, koji nije jedan od onih koji spekulišu o prevremenom odlasku Makrona sa funkcije, kao lideri radikalne levice i ekstremne desnice, Žan Lik Melanšon (Jean-Luc Melenchon) i Marin Le Pen (Marine).
Za Olanda, koji je bio predsednik Francuske od 2012. do 2017. godine, „kakve god da se kritike mogu uputiti“ njegovom nasledniku, a i sam ih ima mnogo, „Makron je ponovo izabran za predsednika i zbog toga mora da završi svoj mandat“.
Oland smatra da bi Makronova ostavka „izazvala veliku institucionalnu krizu“ u Francuskoj.
Takođe nema govora o raspisivanju novih parlamentarnih izbora, ocenio je Oland, koji je prošlog jula na izborima ponovo izabran za poslanika u oblasti Korez u centralnom delu zemlje.
„Ne vidim kako bi raspuštanje parlament posle šest meseci, moglo da nam da parlament drugačiji od sadašnjeg“, smatra Oland.
Francuska je 2024. godine doživela višemesečnu političku krizu, izazvanu raspuštanjem parlamenta posle loših rezultata Makronovog saveza na izborima za Evropski parlament.
Prevremeni parlamentarni izbori održani prošlog leta rezultirali su formiranjem parlamenta podeljenog u tri bloka (levičarski savez, makronisti i desničari, i ekstremni desničari), od kojih nijedan tabor nije osvojio apsolutnu većinu.
Centrista Fransoa Bajru (Francois Bayrou), imenovan u decembru za premijera, postao je četvrti predsednik vlade koji je Francuska imala 2024.
Prethodna vlada premijera Mišela Barnijea (Michel Barnier) trajala je tri meseca, pre glasanja o njenom nepoverenju u parlamentu.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com