Savetnici izabranog predsednika SAD Donalda Trampa pripremaju opsežnu strategiju za sankcije u vezi sa naftom da bi olakšali postizanje mirovnog sporazuma Rusije i Ukrajine u narednim mesecima, a više o tome moglo bi da se zna sredinom marta, piše agencija Blumberg.
Pozivajući se na neimenovane izvore, Blumberg navodi da Trampovi savetnici u sklopu te strategije istovremeno žele da pojačaju pritisak na Iran i Venecuelu, takođe velike proizvođače nafte poput Rusije.
Odlazeća administracija predsednika Džozefa Bajdena uvela je 10. januara do sada najteže sankcije neke zapadne države protiv ruske trgovine naftom, kojima je obuhvaćeno oko 2.000 kompanija, uključujući Naftnu industriju Srbije. Taj potez je otvorio pitanje kako na te mere gleda Tramp, s obzirom na njegovo obećanje da će brzo okončati rat u Ukrajini.
Tim Trampa, koji na dužnost predsednika SAD stupa 20. januara, razmatra dva glavna pristupa, rekli su za Blumberg neimenovani izvori upoznati sa tim pitanjem.
Jedan set političkih preporuka – ako dolazeća administracija veruje da je rešenje za rat u Ukrajini na vidiku – obuhvata dobronamerne mere u korist sankcionisanih ruskih proizvođača nafte, koje bi mogle da doprinesu postizanju mirovnog sporazuma. Druga opcija podrazumeva pojačavanje Bajdenovih sankcija, čime bi pritisak na Rusiju bio dodatno povećan, kazali su izvori.
Pristup koji će Tramp na kraju odabrati biće od ključnog značaja za globalno tržište nafte. Fjučersi na naftu tipa Brent porasli su za gotovo pet dolara po barelu od objavljivanja Bajdenovih mera u petak. Neki analitičari predviđaju dalje poskupljenje, što bi povećalo cene goriva širom sveta.
Planovi Trampovog tima su u ranoj fazi i na kraju će zavisiti od njega, navode upućeni. Tramp je prošle nedelje rekao da se dogovara njegov sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, što je povećalo izglede za skore pregovore o okončanju rata u Ukrajini.
U razgovore o strategiji uključeni su neki od kandidata za Trampov novi kabinet, kao i zvaničnici za pitanje sankcija u njegovoj prvoj administraciji, rekli su izvori. Tranzicioni tim tek treba da objavi Trampove odluke o ključnim imenovanjima u ekonomskom sektoru.
Trampovi savetnici će se na kraju boriti sa istim pitanjem kao i Bajdenova administracija: kako izbeći velike poremećaje u snabdevanju i cenama na tržištu nafte u vreme kada su na snazi opsežne američke sankcije za tri najveća proizvođača nafte u svetu – Rusiju, Iran i Venecuelu. Izazov je i pronalaženje ravnoteže prilikom upotrebe alata ekonomskog ratovanja sa željom da se održi status dolara kao globalne rezervne valute.
Prvi znak stava Trampovog tima prema sankcijama Rusiji pojaviće se sredinom marta, kada ističe dozvola za obustavljanje kupovine ruskih energenata. Ako Ministarstvo finansija SAD dozvoli ukidanje izuzeća za neke transakcije, to bi moglo da pojača pritisak na Kremlj.
Zvaničnici su juče uveli dodatne mere da bi Trampu otežali jednostrano ukidanje nekih sankcija Rusiji. Oni su ponovo stavili na „crnu listu“ nekoliko pravnih lica, zahtevajući od predsednika da obavesti Kongres ako planira da im ukine sankcije, što bi moglo da izazove glasanje o tim merama ako se poslanici usprotive.
Trampov tim smatra da bi agresivnija ruska politika mogla da dovede do veće primene sekundarnih sankcija na trgovinu naftom, čime bi bili kažnjeni evropski prevoznici i azijski kupci, uključujući velike firme u Kini i Indiji, kažu izvori. Drugi mogući pristup je insistiranje na snažnijim merama protiv tankera koji rusku naftu prevoze kroz ključne danske i turske tesnace.
Blaži scenario bi mogao da znači izdavanje opštih dozvola i podizanje gornje granice cene na više od 60 dolara po barelu, što bi omogućilo da ruska nafta nastavi da teče na tržište.
Na jučerašnjem saslušanju u Kongresu radi potvrde za mesto državnog sekretara, Marko Rubio je naveo sankcije kao ključnu polugu koja bi mogla da dovede do mirnog rešenja u Ukrajini.
Trampov tim takođe procenjuje moguće politike za Iran i Venecuelu.
Među njegovim ključnim savetnicima postoji konsenzus da se treba vratiti na strategiju maksimalnog pritiska na Teheran, počevši od velikog paketa sankcija koji pogađa glavne aktere u naftnoj industriji, do čega bi moglo da dođe već u februaru, kazali su izvori. Tokom Trampovog prvog mandata (2017-2021), sličan pristup je znatno smanjio izvoz iranske nafte, ali je izvoz porastao otkako je Bajden preuzeo dužnost predsednika SAD.
Situacija je složenija u Venecueli, gde je dugogodišnji predsednik Nikolas Maduro nedavno položio zakletvu za treći šestogodišnji mandat, uprkos dokazima o izbornoj prevari. Američke naftne kompanije su i dalje prisutne u toj zemlji.
Maduro je preživeo strategiju maksimalnog pritiska prve Trampove administracije, čak i kada je ona ograničila izvoz nafte iz Venecuele, kao i napore Bajdenovih zvaničnika da obezbede slobodne i poštene izbore u toj južnoameričkoj zemlji.
U Trampovom timu postoji želja da se obnovi agresivniji stav prema Venecueli, nalik onom iz 2019. kada su SAD prestale da priznaju Madura kao legitimnog predsednika Venecuele, navode izvori.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com