Na panelu nevladine organizacije Crta „Globalni (dez)informacioni pejzaž; da li je dobro informisani birač mitsko biće?“ rečeno je da mediji u klasičnom smislu imaju sve manje uticaja na građane, uticaj društvenih mreža je u porastu, ali profesionalni novinari i dalje imaju nezamenjivu ulogu.
Građani su danas svakako više informisani nego nekada, ali su izloženiji dezinformacijama i često donose emotivne odluke, rečeno je na panelu.
Nezavisna novinarka Žofija Fulop koja se u Mađarskoj bavi fekt-čekingom – proverom informacija, rekla je da je njena organizacije ne prethodnim tamošnjim izborima došla do saznanja da je vlast potrošila 2,5 miliona evra za reklamiranje na Fejsbuku preko takozvanih influensera.
Ona je rekla da je mađarsko društvo preplavljeno dezinformacijama, a da se pre nekoliko godina velika grupa provladinih influensera grupisala i veoma aktivno šire lažne vesti u prorežimskim medijima.
„Za šest meseci vlada i GONGO (‘vladine nevladine organizacije’) potrošile su 2,5 miliona evra na Fejsbuku za ovakvu vrstu političkog oglašavanja pre izbora. Proverili smo sedam ili osam osoba, proverili 500 oglasa i u svakome su bile lažne informacije i tako smo videli da 500.000 evra potrošeno samo za dezinformacije“, rekla je Fulop i dodala da se nakon tog otkrića nije ništa promenilo.
Redovni profesor na Odseku za komunikologiju na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani Marko Milosavljević rekao je da je tržište Balkana i Jugoistočne Evrope malo i nezanimljivo za društvene mreže i da one u tom regionu skoro da nisu zakonski regulisane.
Iako bi za njih zakoni takođe trebalo da važe sve se svelo na samoregulaciju, rekao je on.
Teoretičarka medija i profesorka Ana Martinoli je istakla da za mladu publiku tradicioalni mediji nemaju nikakvu težinu, da prosečan gledalac na primer Si-En-Ena (CNN) ima oko 65 godina, ali da su televizije i novine ipak oni koji otvaraju teme.
„U zavisnosti od toga koji medij ti je dostupan, ti ćeš imatu različitu sliku stvarnosti. Oni koji imaju različite operatere – žive u dve različite Srbije i ni jedni, ni drugi za neke događaje nisu ni čuli. Radio ne postoji, od 1990-ih kad je bio važan antiratni pokretač, sad je samo muzička podloga, a TV i štampa i dalje su na radaru publike i političara“, rekla je Martinoli.
Potpredsednik Evropske federacije novinara (EFJ) Mustafa Kuleli rekao je da ljudi donose emotivne odluke čak i o politici, i dao primer Švedske čiji je birač veoma informisan, pa opet može da glasa za ultradesnicu ukoliko oseća strah od migranata.
I on misli da misli da jujtuberi, podkasteri, tiktokeri danas više utiču na birače i da njima treba pružiti podršku da se bolje organizuju.
Dodao je da u nekim zemljama poput Turske država osniva agenciju i tako hiljade ljudi šire dezinformacije na društvenim mrežama.
„Oni žele da rade, a nama treba organizacija koja pruža podršku svima koji kreiraju digitalne platforme, a i profesionalno udruženje, da ih ohrabrimo da se samoregulišu“, rekao je on.
U zaključku je moderatorka tribine novinarka i predsednica Evropske asocijacije novinara Maja Sever rekla da za profesionalne novinare ipak ima prostora jer dobri novinari prave dobar sadržaj i novinari imaju etički kodeks.
„Ako informisani birači nisu mitsko biće, moramo jačati profesionalno novinarstvo. Samo sit novinar plaćenih kredita i škole za decu može biti slobodan, a zatim treba da bude i pismen i obrazovan“, rekla je Maja Sever.
Ova tribina je bila deo međunarodne konferencija „Imamo li izbora“ u organizacji Crte.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com