BEOGRAD – Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ocenio je da je Srbija dobro odgovorila na izazove koje je rat u Ukrajini izazvao na tržištu energenata, i da očekuje da će u narednom periodu cena nafte i naftnih derivata ostati stabilna.
„Može se generalno reći, sada posle tih godinu dana da smo se nadali gorem. Bila su očekivanja da će taj poremećaj na svetskom tržištu pa i kod nas biti značajno veći“, rekao je Atanacković za Tanjug komentarišući uticaj rata u Ukrajini na tržište energentima.
Dodao je da je za da je tržište surove nafte, a samim tim i derivata ostalo praktično manje više, na onom nivou na kome je bilo pre početka rata.
„Jasno je, tu u velikoj meri igra i politika SAD, da većom proizvodnom smanji cenu sirove nafte na tržištu, kako bi Ruska Federacija čiji budžet u velikoj meri zavisi od toga bio oštećen“, istakao je Atanacković.
Kako je ocenio, to se „međutim ipak nije dogodilo“, i dodao da i sada postoje oscilacija na tržištu sirove nafte, ali da je, kako je rekao dobro da je barel sirove nafte još uvek ispod 90 dolara sa tendencijama koje ukazuju čak i na smanjivanje.
„Mi smo sastavni deo tog tržišta. Mi više ne možemo da računamo na direktan uvoz nafte iz Rusije. Jer je zabranjeno da se on obavlja morskim putem, a mi isključivo snabdevanje sirovom naftom imamo iz Jadranskog naftovoda iz Hrvatske, sa Krka“, rekao je Atanacković.
Objašnjava, da Srbija sada energente nabavlja, na slobodnom tržištu, gde, kako je rekao, cena ipak nije otišla toliko visoko koliko bi se moglo očekivati.
„Što se samog snabdevanja tiče, u našoj zemlji, bili smo svedoci da je ona u jednom momentu cena bila značajno veća nego što je sada. Država je tada pribegla jednoj meri smanjivanja akcize, tako da ukoliko ostanemo na tom nivou akcize, mislim da ćemo imati relativno stabilnu cenu i u narednom periodu“, rekao je Atanacković.
Ukoliko bi se, hipotetički govoreći rat u Ukrajini Sutra završio, Atanacković veruje da se cena naftnih derivata, poput dizela i benzina, neće značajno smanjiti.
„Mislim da se neće desiti tako značajno vraćanje cena osim ako ne budu neki drugačiji odnos, poput daljeg smanjivanja akciza. S druge strane u tom slučaju bi verovatno dobili i jedan impuls kod uvoza derivata iz ovih zemalja EU kojima smo okruženi“, rekao je Atanacković.
Dodaje da Srbija ne može da računa na druge derivate osim onih koje iz sirove nafte prerađuje NIS, a kako je rekao, u slučaju „potpunog opuštanja međunarodne situacije“, veća konkurencija na tržištu energentima bi mogla da utiče na smanjivanje cene.
Naglašava da danas, godinu dana od početka rata, u Srbiji postoji ograničena cena naftnih derivata.
„Mi smo bili jedina zemlja u okruženju koja je nije imala ograničenu cenu. Svuda u regionu je država određivala najviše cene. I u Hrvatskoj, Makedoniji, BiH, a mi smo jedini imali slobodno formiranje. Sada već godinu dana je cena derivata limitirana, i treba reći da su sada pojedine male benzinske pumpe u boljem položaju nego pre početka mera“, naveo je Atanacković.
Kako je objasnio, Srbija je povećanjem marže omogućila i malim benzinskim pumpama u krajevima u kojima nema velike potrošnje derivata, da posluju sa pozitivnim bilansom i dodaje da je to to jedna od mera koju treba pozdraviti.
Komentarišući uticaj rata na privredne okolnosti u Srbiji, Atanacković je ocenio da su „naši privrednici navikli na razne nedaće“.
„Tako da mislim da su se relativno dobro snašli u ovoj situaciji u kojoj smo se našli. Treba reći da su mnoge razvijene zapadne zemlje došle u mnogo veće probleme, obzirom na prekid snabdevanja i tokova i izuzetnog porasta cene energenata“, ocenjuje Atanacković.
Kako je rekao, i dalje vlada veliki problem u snabdevanju u pojedinim zemljama, a velika cena drugih energenata, pre svega gasa i električne energije je dodatno uticala na ekonomske prilike.
„U celoj Evropi je došlo do nekih pojava koje nikada nisu ranije zabeležene. Izuzetno visoka inflacija, a očekivanja su da će se ona smiriti ove godine, a da ćemo se naredne godine vratiti na ono gde smo bili. Međutim mislim da smo i u tim uslovima uspeli da relativno ostanemo stabilni“, rekao je Atanacković.
Smatra da je jedan od najznačajnijih razloga i taj što se u proteklih godinu dana nije menjao kurs evra.
„Imali smo relativno velike strane investicije, tako da je to moglo da ispegla naše bilanse koji su bili takvi da smo počeli više da uvozimo, a manje smo bili u situaciji da izvozimo nego što je bilo ranije“, naveo je Atanacković.
Istakao je da je značajni deo naše privrede vezan za strane investicije koji su ovde izgradili pogone, ne da bi ovde prodavali te proizvode već da bi ih izvozili u zapadnu Evropu, i da se usled smanjene kupovne moći građana zapadne Evrope, to odrazilo i na izvoz.
„Ali u principu, mislim da, kako se očekivalo i kako smo se plašili da će biti, da je privredna situacija ipak relativno dobra i da ne treba očekivati značajna pogoršanja u ovoj situaciji“, zaključio je Atanacković.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com