Iako najveću zaradu i dalje imaju na kamatama, bankarski sektor u Srbiji prošle godine beleži rekord i u dobiti od provizija i naknada.
U prvih devet meseci po tom osnovu zaradili su 25,9 milijardi dinara, što ne čudi ako se zna da su neke od banaka (uz već standardne namete poput „troškova” obrade kredita) počele da naplaćuju i mesečno ili godišnje „praćenje” pozajmice.
Iznos mesečne rate i kamatne stope ono je što većina banaka ističe u prvi plan kada se reklamiraju.
O dodatnim, „skrivenim” troškovima govori se tek naknadno, kada je klijent već doveden pred svršen čin i na korak do realizacije pozajmice. Ovi troškovi nisu zanemarljivi, a interesantno je da su počeli da rastu 2014. godine – negde u isto vreme sa padom kamata na dinarske pozajmice.
Prateći troškovi kredita bankama logično donose najveću dobit. U njihovom tarifniku ova usluga vodi se kao „puštanje kredita u tečaj”.
Nekada su ove „jednokratne” provizije bile niže (oko 0,5 odsto), a danas ih naplaćuju od 1,5 do čak 3,7 odsto od odobrenog iznosa u zavisnosti da li ste klijent banke u kojoj ste podneli zahtev ili ne.
(Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com